Десница лакше до договора

Списак странака и коалиција које ће „конкурисати” за улазак у парламент није још готов, али извесно је да ће се питање састава будуће владе решавати у троуглу између радикала, народњачке коалиције и групације око Демократске странке. Извесно је и то да ће и нова влада морати да буде коалициона, као што су биле и све претходне српске владе од 1994. године.

А као мало када досад, на самом почетку кампање у већини анализа као највероватнија помиње се постизборна коалиција Српске радикалне странке и народњачког савеза Демократска странка Србије – Нова Србија. Позивајући се што на званична што на незванична истраживања јавног мњења обављена претходних недеља, аналитичари углавном извлаче закључак да је влада ових странака извеснија од било које друге комбинације коалиција и партија након ванредних парламентарних избора. Тим пре што, како показују истраживања јавног мњења о рејтинзима странака, либерално-демократски блок , односно листа За европску Србију и Либерално-демократска партија не би могле да обезбеде скупштинску већину за своју владу, чак ни уз помоћ посланика странака мањина.

Мишљења су, међутим, подељена око тога да ли ће евентуалном савезу СРС и ДСС–НС бити неопходна и подршка Социјалистичке партије Србије. Према оцени Винка Ђурића, директора агенције „Ипрес” народњаци и радикали ће највероватније добити довољно гласова да формирају владу и без социјалиста.

Међутим, Предраг Лацмановић директор агенције „Фактор плус”, сматра да ће СПС бити незаобилазан приликом формирања нове владе.

„Било је само питање да ли ће се СПС пре избора потпуно отворено изјашњавати са ким би правио постизборну коалицију. Био сам убеђен да ће више трговати. Они су, међутим, прилично јасно рекли да неће са ДС-ом, што је потврдио и њихов коалициони партнер Драган Марковић Палма. Тако да више нема дилеме да ће подржати владу ДСС-а и СРС-а,” каже Лацмановић.

У изјави за „Вечерње новости” пре неколико дана Ивица Дачић је истакао да његова партија није спремна за било какав договор у коме учествују лидер Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак или председник Српског покрета обнове Вук Драшковић. „Та коалиција са ДС-ом је апсолутно искључена”, закључио је Дачић. Није јасно, међутим, да ли би за Дачића била прихватљива сарадња само са демократама без Чанка и Драшковића.

Оваква његова реакција уследила је након неких наговештаја из ДС-а да би били спремни да, уколико им затреба који глас у парламенту позову у помоћ СПС, уколико промени политику. Дачић, међутим, истиче, да они немају разлога да било шта мењају.

Тако ће социјалисти, по свему судећи, постати кључни играч након избора, јер у ситуацији велике подељености између два блока који предводе ДС и СРС, а ДСС је, судећи бар по кључним ставовима у овој изборној кампањи, све ближи радикалима, СПС би приклањањем једном од ова два блока могао да одреди састав нове владе.

То им не би ни било први пут. Подсетимо, да је прва Коштуничина влада (од 2004–2007. године) функционисала захваљујући управо подршци СПС-а. Овога пута, како тврде аналитичари, готово извесно социјалисти би тражили и место у влади.

„Не видим зашто би се СПС задовољио само мањинском подршком, јер им је сада отворен пут до владе. Вероватније је да би добио нека министарска места, али да би као трећи партнер у влади имао и мање одговорности”, сматра Лацмановић уз опаску да би због формирања коалиције са СРС-ом сигурно било незадовољних и у самом врху ДСС-а.

Он је убеђен да ће се влада формирати врло брзо после избора „осим ако СПС не буде постављао неке услове које ће тешко бити испунити, као што је повратак Мире Марковић или Марка Милошевића у земљу”.

Рекло би се да су социјалисти сасвим близу преузимању позиције странке са највећим коалиционим потенцијалом која је до сада припадала ДСС-у. Као што се уочи претходна два изборна циклуса говорило да нема владе без ДСС-а, тако се сада све чешће то говори и за социјалисте. Јер, према неким спекулацијама, за разлику од ДСС-а (који се све више удаљава од ДС-а) или Либерално-демократске партије (која нипошто не би могла са радикалима), СПС-у се и даље приписује могућност да после 11. маја бира ком ће се блоку приклонити.

Винко Ђурић, међутим, сматра да ће и после ових избора од Коштуничине странке зависити нова влада.

Он не одбацује у потпуности могућност да за преговарачки сто и овог пута седну ДСС и ДС, али истиче да су питања која су до сада отворена у оквиру њихове коалиције подигла велику баријеру између њих. Ако би се после свега што је изречено између њих договорили, то би значило да неко од њих у овој кампањи није говорио истину. Други проблем је што те две странке не би имале довољно мандата, нарочито ако би, због међусобног договора ДС морао да се одрекне посланика Лиге социјалдемократа Војводине и Г17 плус, јер је ДСС унапред искључио сваку могућност сарадње са њима.

„Морао би да прискочи ЛДП и националне мањине, али то је тешко изводљива варијанта. Можда би могао и СПС, али је то за социјалисте ризично, јер би изгубили своје тврдо језгро приклањањем ДС-у. Мислим да се СПС неће одважити на то”, сматра Ђурић.

Готово идентичну оцену о овој постизборној варијанти даје и Лацмановић истичући да би таква недоследност довела до пада рејтинга и ДС-а и ДСС-а и до дефинитивне победе радикала на следећим изборима.

Ј. Церовина - Б. Баковић

------------------------------------------------------

Ко са ким никада није био у влади

Уколико ДСС одлучи да иде у владу са СРС-ом био би то први пут да ове две партије склопе постизборни савез. Са радикалима никада до сада у влади није била Демократска странка. „Демократе” такође нису сарађивале ни са социјалистима. Све остале комбинације већ су виђене.