Језик и непријатељство
(Никола Костандиновић)
Понедељак, 19.06.2017. у 08:00
Чак и они потези српске власти који одају утисак смислености, попут иницијативе да се у школе, као изборни предмет, уведу језици мањина „са елементима националне културе“, у својој невешто скривеној истини бесмислени су. На листи од четрнаест језика – од албанског и бугарског, преко мађарског и чешког, до ромског и влашког – која је понуђена ученицима основне школе, налазе се и два језика која се од српског разликују, рецимо, колико се од новосадског говора разликује врањански говор, а вероватно и мање.
Босански и хрватски језик (о њима је ријеч) нису страни језици и та се околност не да променити упркос здруженим напорима регионалне неинтелигенције. Да не бисмо беспотребно губили време: Босна и Херцеговина и Хрватска јесу стране државе, али се у њима, авај, говори истим језиком којим се говори и у држави Србији.
Филозоф
ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Подели ову вест
Коментари23
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
kole
Ja strane jezike ne govorim i ne poznajem. Ne ponosim se tom cinjenicom, ali tako se namestilo. Moj brat je zavrsio fakultet, strucnjak je u svom poslu, govori tri jezika, ali istinski strana, a ja se rano dohvatio gradjevine i preduzimackog posla, pa nisam imao vremena ni srpski da naucim kako valja. U zadnje vreme pisem komentare, ne da bih rekao nesto pametno, jer mnogo je ovde ucenijih i pametnijih od mene, nego da koliko toliko baratam recima ovog naseg lepog jezika. Elem, rekoh da ne govorim strane jezike, pa tako svako sa kime razgovaram bez prevodioca po meni govori srpskim jezikom. Ako zeli da me uveri kako je to u stvari hrvatski, ili bosnjacki jezik, neka donese neku staru knjigu koju su napisali Bosnjaci, ili Hrvati na jeziku kojim danas pricaju pripadnici tog naroda i neka u toj knjizi bude jasno o kom jeziku je rec. Onda cu ja da potegnem stariju knjigu na srpskom i tako redom. Ko pobedi, neka se svi ovi "regionalni" jezici nazivaju po pobednickoj, najstarijoj knjizi.
Одговори
|
Препоручујем
7
Tomislav K
Ne najstarija, nego jedna od starijih, knjiga je prijevoda tragedija hrvatskog pjesnika iz Dubrovnika Dominka Zlatarića, koji kaže da je knjiga "iz veće tuđijeh jezika u hrvacki izložena". Knjiga je tiskana 1597. i svatko se može uvjeriti da je jezik, više-manje, ovaj hrvatski književni jezik. Prvi spomen srpskog jezika, i to ne vernakularnoga nego crkvenoga, pojavljuje se u drugoj polovici 17. stoljeća; a prvi zapis pojma "srpski jezik" je u "Cvetnom triodu" iz 1374. , a koji se odnosi na crkvenoslavenski jezik. Za srpski, vidjeti knjigu A. Mladenovića "Istorija srpskog jezika"; za hrvatski- i previše knjiga, recimo Barbare Oczkowe: "Hrvati i njihov jezik" ili Dalibora Brozovića: "Povijest hrvatskoga književnog i standardnog jezika".
Препоручујем
1
Vladislav Marjanovic
Nista gore od nominalizma, jer on namece granice i ogranicenja, promovira formalizam, a ignorise sadrzinu. Nominalizam, u teznji za cistocom, ne spaja vec deli, ne bogati, vec siromasi,ne stvara vec razara. U njegovo ime vode se sukobi oko besmislenih stvari u interesu politike i vlasti. Normalnom coveku je jasno da se u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori govori istim jezikom uz razne lokalne varijante, ali sa istovetnom gramatickom strukturom. Ti zajednicki BHS jezici, kako se oni politicki korektno nazivaju na Zapadu, manje se razlikuju nego nemacki, austrijski, svajcarski, luksemburski ili elzaski. Svi su usvojili naziv "nemacki" i niko se zbog toga ne oseca prikracenim. Moze se zajednicki jezik nazivati kako se hoce, vazno je da se ljudi se razumeju. Drugo je sa slovenackim, makedonskim i jezicima manjina. Njih treba uciti pogotovu u mesovitim sredinama.
Одговори
|
Препоручујем
3
Milivoje Radaković
To što ste Vi, Radivoje, rešili da taj jezik zovere "srpski" (kao i ja uostalom) nikoga drugog ne obavezuje, niti implicira da je taj jezik baš autentično i ekskluzivno srpski. Istini za volju, jezik kojim se danas služimo u Srbiji (i regionu) bi najpoštenije bilo nazvati "hercegovački", mada ja i dalje ne bih mislio da "kradem hercegovačko kulturno blago" kada kažem da govorim srpski... Lingvisti su tom jeziku odavno nadenuli (ne baš najsrećnije) ime "srpskohrvatski". A, sa nacizmom ima veze to što su tvrdnje da 1) ljudi koji govore jednim jezikom neizopstavno pripadaju istom narodu i 2) ljudi koji pripadaju istom narodu treba da žive u jednoj državi autentično nacističke (mada je i Kominterna vodila istu politiku). Uzdravlje, Radivoje!
Препоручујем
2
Радивоје
@Milivoje Radaković Не схваташ Миливоје. Ако неко, на пример говори енглеским језиком, а свесно каже да то није енглески, већ неки други језик, онда се не само у питање доводи здрав разум, већ и крађа енглеског културног блага. Е видиш до се дешава Србима и са њиховим културним наслеђем, српским језиком. И какве сад то везе има са нацизмом?! Глупости Миливоје... Према томе, научници, лингвисти и историчари треба да једном за свагда недвосмислено утврде чињенице везане за српски језик, то је цивилизацијска, научна и морална обавеза. Сад, ако се некоме истина не свиђа, зашто би то био проблем Срба и српског језика? Све најбоље Миливоје.
Препоручујем
10
MilosNS
A kako Česi i Slovaci? On svoje jezike tako zovu, razumeju se odlično. Tako, batalite te priče kako su srpski i hrvatski jedan te isti jezik. Nisu već 20 i kusur godina. Razumevanje s tim nikakve veze nema. Plus, što Hrvati svake godine imaju konkurs za nove reči.
Одговори
|
Препоручујем
21
предраг вулин
Како се тај исти народ зове и којим то истим језиком говори, г. Скерлић?
Одговори
|
Препоручујем
2
Одговор на питање
Тај народ се зове српски народ.
Препоручујем
22
Stevan
Srbi du sami krivi po pitanju cirilice i jezika jer se ne bore za svoj jezik i suvuse su vlasti u Srbiji popustljivi Po pitanju hrvatskog i 'bosnjackog' jezika jer svi znaju da je to jedan jezik!
Одговори
|
Препоручујем
18
ПРИКАЖИ ЈОШ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
