Језик и непријатељство

Чак и они потези српске власти који одају утисак смислености, попут иницијативе да се у школе, као изборни предмет, уведу језици мањина „са елементима националне културе“, у својој невешто скривеној истини бесмислени су. На листи од четрнаест језика – од албанског и бугарског, преко мађарског и чешког, до ромског и влашког – која је понуђена ученицима основне школе, налазе се и два језика која се од српског разликују, рецимо, колико се од новосадског говора разликује врањански говор, а вероватно и мање.
Босански и хрватски језик (о њима је ријеч) нису страни језици и та се околност не да променити упркос здруженим напорима регионалне неинтелигенције. Да не бисмо беспотребно губили време: Босна и Херцеговина и Хрватска јесу стране државе, али се у њима, авај, говори истим језиком којим се говори и у држави Србији.
Филозоф
ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


