Харадинај на слободи, правда у притвору

Судско веће Хашког трибунала ослободило је јуче Рамуша Харадинаја, бившег премијера Косова и једног од вођа Ослободилачке војске Косова (ОВК), и његовог потчињеног Идриза Баљаја, оптужби за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања на Косову 1998. године.

Судско веће је оценило да Харадинај и Баљај нису криви ни по једној тачки оптужнице за прогоне на политичкој, верској и расној основи, уништавање имовине, окрутно поступање, силовања и убиства. Њих двојица ће бити пуштени на слободу чим буду биле завршене све процедуре предвиђене статутом Трибунала у Хагу.

Трибунал за ратне злочине у Хагу осудио је трећег оптуженог у овом предмету Лахима Брахимаја на казну затвора од шест година, с тим што ће он на робији провести још 1109 дана, колико му је остало после урачунавања досадашњег притвора у Хагу. Брахимај је проглашен кривим по две тачке које му на терет стављају мучење и окрутно поступање према двојици затвореника које је оптуживао да подржавају српске власти. Судско веће је приликом одређивања казне узело олакшавајућу околност Брахимајево „породично стање и то што се он добровољно предао Трибуналу”.

Изрицање пресуде Харадинају пропраћено је аплаузом и повицима великог броја пријатеља оптужених који су били испунили галерију за посматраче Хашког трибунала. Док Харадинај није ни на који начин реаговао током изрицања ове ослобађајуће пресуде, председавајући трочланог судског већа Алфонс Ори опоменуо је публику да не омета рад Трибунала.

Судско веће Хашког трибунала је, пре изрицања пресуде, навело да су процес обележили проблеми са сведоцима који су одбијали да се појављују на суђењу. Судско веће је стекло утисак да се процес одвијао у атмосфери у којој се сведоци не осећају сигурно, због, између осталог, нестабилне ситуације на Космету која је неповољно утицала на оне који су желели да сведоче против Харадинаја. Због тога је веће, како је казао судија Ори, покренуло процесе против свих оних који су починили кривично дело непоштовања суда.

(/slika2)Образлажући шта је суд утврдио у погледу општих обележја ратних злочина и злочина против човечности у овом случају, председавајући судског већа Ори назначио је да је судско веће закључило да тужилац није доказао да су оптужени починили злочине против човечности, будући да су злостављање, присилно премештање и убиства Срба, Рома и Албанаца били усмерени на појединце, а не на читаве групе цивила. Судско веће је, како је казао Ори, утврдило да су ратни сукоби на Косову трајали од 22. априла 1998, када је почело гранатирање у Дечанима и када се ОВК као оружана формација сукобила са српским снагама безбедности, па надаље. Ори је казао да се веће уверило да се ОВК тада „могла сматрати оружаном формацијом која се може сукобити са српским снагама, јер су већ прикупили добровољце, контролисали су путеве дотока наоружања, користећи истовремено герилски начин борбе”. Ори је додао и да су се систематски напади Харадинаја и његове групе ОВК дешавали на подручјима Дечана, Пећи, Ђаковице, Истока и Клине против Срба цивила и цивила који нису подржавали ОВК.

Међутим, Ори је казао да изведени докази нису могли да потврде аргументацију тужилаштва да су напади извођени систематски на цивилно становништво, већ да су били усмерени на одабране људе лојалне тадашњим властима. Веће је утврдило да су људи напуштали своје домове, јер су страховали од напада ОВК, због чега није изведен закључак о протеривању цивилног становништва. Поврх свега, веће је констатовало и да су Албанци напуштали своје домове и да убијања и измештања цивила српске националности и оних који нису подржавали ОВК нису била учестала.

Судско веће је закључило да су „велики број злочина из оптужнице” – укључујући окрутни третман, мучење, силовање и убиства – починили војници ОВК, нарочито у заробљеничком логору у Јабланици. Судија Франк Хупфел је, међутим, издвојио мишљење од других чланова већа (председавајућег судије Орија и судије Оле Бјорн Столеа), јер у издвојеном мишљењу је назначио да сматра да је било довољно доказа да је другооптужени Баљај одговоран за смрт мајке и две кћери које је, по сведочењу њиховог брата, он одвео.

Што се тиче злочина на Радоњићком језеру, у зони коју је контролисао Харадинај, где су пронађена тела 30 жртава, судско веће је утврдило да се припадницима ОВК може приписати само седам од 30 ликвидација. Међу жртвама за које је одговорна ОВК су наведене и мајка и две сестре једног од сведока. Из пресуде, међутим, произлази да, иако је ОВК одговорна за те злочине, кривица Харадинаја није доказана „изван разумне сумње”. Веће је нагласило да су докази непрецизни, недоречени или уопште не постоје, иако су све жртве биле последњи пут виђене на три различите локације које су у том тренутку биле под контролом ОВК. Потпуно нејасно, судско веће је утврдило да Радоњић језеро, где су пронађене жртве, није било „потпуно под контролом ОВК”.

Ори је нагласио да су једино познате околности под којима је настрадала једна од 30 жртава – Санија Балај. Њу је ухапсио ОВК, затим је пребачена до штаба ове организације где је испитивана, њено беживотно тело је пронађено у језеру, а форензички докази показали су да је убијена. Међутим, судско веће је узело у обзир околности које су их довеле до закључка да је Санија Балај после ослобађања наводно носила велику количину новца за коју је знао припадник ОВК (кога је судско веће ословило као „војник ОВК”). Он је убио Санију Балај, по оцени судског већа, зато што је она носила новац, а не по налогу штаба ОВК на чијем се челу налазио управо Рамуш Харадинај.

(/slika3)Процес је трајао 113 судских дана, а у завршној речи крајем јануара тужиоци су затражили да Харадинају, Баљају и Брахимију буде изречена казна од по 25 година затвора. Одбрана Харадинаја коју је предводио адвокатски тим на чијем се челу налазио британски адвокат Бен Емерсон, иначе запослен у истој фирми („Матрикс Чејмберс”) као и супруга бившег британског премијера Тонија Блера Шер, насупрот томе, тражила је да оптужени буду ослобођени зато што њихова кривица није доказана. Овај адвокатски тим је, претходно, уверен у тврдњи да тужилаштво није успело да докаже оптужницу, одлучио да не позове ниједног сведока одбране, што је био догађај какав није забележен у досадашњем раду Хашког трибунала.

Харадинају, Баљају и Брахимају суђено је по оптужници која им је у 37 тачака на терет стављала вишеструко убиство, прогон, депортацију, противправно затварање, нехумана дела, окрутно поступање, мучење, отмице, злостављање и силовање цивила у околини Дечана између априла и новембра 1998.

У то време, Харадинај је био вођа ОВК у околини Дечана, Баљај је командовао специјалном јединицом „Црни орлови”, а Брахимај је заповедао притвором за заробљенике ОВК. Суђење Харадинају и кооптуженима је почело 5. марта прошле године.

Харадинај се добровољно предао Трибуналу 9. марта 2005. непосредно пошто је поднео оставку као премијер Косова. Истог дана у Хаг су из Приштине пребачени и Баљај и Брахимај.

Душан Телесковић

--------------------------------------------------------

Харадинај данас у Приштини

Харадинајева супруга Анита изјавила да ће се њен муж већ данас вратити у Приштину. „Ово је срећан и значајан дан за Косово. Дочекаћемо Рамуша у независној земљи”, рекла је она за телевизију РТК, директно из Хага. Даут Харадинај изјавио да је његов брат „извојевао још једну велику победу за Косово”.

--------------------------------------------------------------------

Тадић: Ослобађајућа пресуда неправедна

Пре изрицања пресуде Харадинају и двојици саоптужених, председник Србије Борис Тадић изјавио је да би ослобађајућа одлука за једног од команданата ОВК била велика неправда и унижавање кредибилитета међународног Суда за ратне злочине. „Ако би дошло до овакве одлуке, она не би била задовољење правде и не би охрабрила Србе и друге неалбанце да ће у будућности имати миран и безбедан живот на Косову”, наводи се у Тадићевој изјави за јавност.

Он је оценио да је „човеку кога оптужница терети за тешке злочине над Србима, Ромима и Албанцима на Косову 1998. године место у затвору, а не на слободи”.

Тадић је нагласио да је од бивше тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте добио информације да су сведоци у поступку против Харадинаја били застрашивани, чак и убијани да не би сведочили о његовим злочинима.
Бета

-------------------------------------------------------------------

Коштуница: Мрачна одлука Трибунала

Председник Владе Србије Војислав Коштуница оценио је да мрачна одлука Хашког трибунала да ослободи Рамуша Харадинаја потпуно сведочи да се ради о суду који не постоји да би се изрицала правда. „Очигледно је да се ради о суду који је, поред осталог, направљен да се онима који су починили злочине, као што је то Харадинај, изда званично уверење да су невини”, изјавио је Коштуница Танјугу.

Тиме је, поред Харадинајевих злочина над Србима на Косову и Метохији, направљен нови велики злочин и то Србија јавно и недвосмислено саопштава. Хашки трибунал се овом одлуком руга правди и руга се невиним жртвама које су страдале од руке Харадинаја, рекао је Коштуница.
Танјуг

-----------------------------------------------------------------

Самарџић и Ђелић: Kатастрофална и скандалозна пресуда

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић оценио је јуче да је ослобађајућа пресуда бившем команданту Ослободилачке војске Косова Рамушу Харадинају катастрофална и да ће имати бројне политичке, моралне и правне последице.

„Имамо прилику да једног ратног злочинца имамо на Косову и Метохији као човека који ће наставити да се бави политиком. То даје додатно светло које ћемо имати у државном послу око очувања Косова и Метохије као дела Србије”, рекао је Самарџић и додао да је Хашки трибунал овом одлуком долио уље на ватру по питању Косова.

Самарџић је оценио да је одлука о ослобађању „глогов колац” у груди Хашког трибунала и да доказује да није остварена правда.

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић оценио је да је јуче црни дан за међународну правду и да је одлука о ослобађању скандалозна и због тога што је суђење било праћено притисцима на сведоке и убиствима. Он је додао да ће ослобађање Харадинаја бити велики ударац за стабилност у региону и да ће негативно утицати на процес помирења два народа.
Бета

-----------------------------------------------------------------

Николић: Харадинај почео да слави пре пет дана

Заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић изјавио је данас да су међународно право и правда пали на испиту у Хагу и да се тек сада доказује да је био потпуно у праву када је рекао да више ниједан Србин ни под којим условима и ни на који начин не сме да се нађе у Хагу.

Николић је казао да је имао наговештаја из извора у Хашком трибуналу да је Харадинај већ пре пет дана почео да слави своју ослобађајућу пресуду. „Шта још преостаје да се каже о Хашком трибуналу, о односу Европске уније, Америке, такозване међународне заједнице према Србији, српском народу посебно”, запитао је Николић. Он се запитао и „шта онда рећи о оптужници против лидера СРС Војислава Шешеља у којој су главни сведоци оптужбе људи осуђивани у Србији за терористичке акте”.
Танјуг