Археолошка историја нишког краја

Ниш – У сали Народног музеја, у Улици Николе Пашића, отворена је стална поставка археолошког блага, која садржи највредније предмете од шестог миленијума пре Христа до пред крај 12. века. Изложбу су припремили археолози Татјана Трајковић-Филиповић, Слободан Дрча, Душанка Јанковић-Михалџић, Марица Максимовић и Весна Црноглавац.

Изложена је праисторијска керамика (винчанска и старчевачка културна група), оруђе и оружје од камена и костију са више локалитета, од којих су Бубањ и Велика хумска чука најзначајнији. Најстарије насеље на Бубњу припада неолиту, а најмлађе је из раног бронзаног доба. На Великој хумској чуки најстарије насеље настало је на прелазу из неолита у метално доба. Вишеслојно праисторијско насеље откривено је и на терену античке Медијане.

Римски период је представљен главама тетрарха, портретом цара Константина и царице Еуфемије, бронзаном оградом са хермама са Медијане, као и бронзаном статуетом Јупитера на престолу.

О трговинским односима са грчким и римским светом сведочи новац различитих номинала (употребљаван и у предримско доба), кован од злата, сребра и бронзе, хронолошки разврстан од првог до средине петог века нове ере. Византијски новац је сведочанство времена од петог до 13. века. Подаци о насељавању Словена налазе се у византијским изворима, да би у 11. веку био поменут Нисос, не само као утврђен већ и као развијен град.

У време српског жупана Стефана Немање (1166–1196) Ниш је био један од најпознатијих српских градова, са претензијама да постане и престоница средњовековне српске државе.