Покушај Народне банке да ојача динар

Грађани који имају мале принадлежности све теже ће моћи да се задужују код банака. Повећање обавезног депозита са 20 на 30 одсто за позајмице у страној валути спречиће пре свега најсиромашније да се „закрпе” некада најомиљенијим кеш кредитом. Просечни готовински кредит износи 120.000 динара, што потврђује да га узимају пре свега грађани с нижим примањима како би покрили разне текуће трошкове, а неки и да би тако преживели. Каиш ће им додатно стегнути и третирање позајмице по текућем рачуну од 1. јула као кредит.

Али, с друге стране, НБС грађанима шире отвора банкарска врата за динарске кредите, јер на њих укида депозит. Истина, чисти динарски кредити без валутне клаузуле тек почињу да налазе своје место на српском тржишту, јер их не одобравају све банке. Уз то су и скупљи.

Банке су и до сада све своје услуге скупо наплаћивале. Камате на краткорочне позајмице, које се највише и траже, износе од 13 до 24 одсто, на кредитне картице од 24 до 30 одсто, а на дозвољени минус од 25 до чак 35 одсто годишње. Банке се после најновијих мера НБС, које тек треба да ступе на снагу, од средине овог месеца, сада прерачунавају и тек после рачуница следе нове цене кредита, ако их буде.

– Нове мере НБС неће битније променити цену динарских кредита. Само ће знатно олакшати услове за њихово добијање, јер грађани неће морати да дају банци депозит или учешће. По том основу могло би да дође до повећања обима динарских кредита – каже Миодраг Ташин, директор послова са становништвом у Хипо Алпе Адрија банци, уз напомену да промена референтне каматне стопе НБС одлучујуће утиче на будуће кориговање камата на динарске кредите.

Неизвесност кретања референтне каматне стопе, истиче и др Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете женерал банке, повећава неизвесност банкарских камата. Разлика између камата на кредите у еврима и динарима и даље је велика, тако да ће се гађани који не буду могли да издвоје 30 одсто за депозит опредељивати за динарске кредите уз већу камату.

Кредити индексирани у еврима, за које је иначе интересовање спласнуло откако се одобравају на рок до две године су повољнији (што се види и из примера у табели). Али, убудуће се мора за девизну позајмицу имати безмало трећина од траженог износа за депозит. На тих 30 одсто сопствених пара, које леже у банци у наредне две године, банке не плаћају камату коју наплаћују на укупан износ кредита.

Централна банка заправо очекује да се сви окрену домаћој валути – уз већу динарску штедњу, да банке понуде и више динарских кредита, али и да укупна економија земље буде у знаку динара, уместо евра.

Међутим, будући да је основна каматна стопа НБС подигнута на 14,5 одсто, а да банке најновијом мером морају да издвоје десет одсто обавезне резерве за девизне депозите у динарима, камате на кредите у домаћој валути ће, како се може закључити из разговора са банкарима, и даље бити релативно високе.