„Јужни ток” је још далеко

Као и о томе да би цеви могле да прођу и преко територије Србије, само у нешто мањем обиму.

Исти извор каже да није тачно да би Србија могла да има користи после најаве аустријског ОМВ-а да с руским „Гаспромом” оживљава овај пројекат, заобилазећи Украјину. Све и да овај гасовод буде изграђен, он би био интерни. Највећу корист би имала Аустрија и гасно чвориште „Баумгартен”, одакле би Србија могла да купује гас.

У прилог тврдњи да од „Јужног тока” бар за сада нема ништа, за Европу, а ни за Србију, потврђује и недавни сусрет Александра Антића и Александра Новака, српског и руског министра енергетике на скупу у Санкт Петербургу, где се разговарало о гасним приликама, али с акцентом на „Турски ток”.

У саопштењу после тог сусрета Антић је рекао да је било речи о свим гасним пројектима, на пример о „Турском току”, који је у овој фази везан само за снабдевање Турске гасом. Постоји више различитих сценарија о могућностима да се настави тај пројекат или да се развија. То је у фази разматрања и преговарања.  

Неопходна ће бити сагласност између Москве и Брисела, пошто је кључни проблем за градњу „Јужног тока” било то што није пронађен баланс између Брисела и интереса Москве, додао је министар.

Проблем целог пројекта су заправо његове не само далекосежне економске, већ геополитичке импликације. Чињеница је, додаје, да поједине транзитне земље већ подржавају овај пројекат, али за сада је све на нивоу размишљања о могућој сарадњи у циљу развоја инфраструктуре која би била неопходна за испоруке ка централној и југоисточној Европи.

С обзиром на то да се последњих дана ситуација додатно закувава и око „Северног тока 2”, гасовода који Немачка гради с Русима, канцеларка Ангела Меркел придружила се критикама на рачун нових антируских санкција које је одобрио амерички Сенат, а која налаже да ће бити кажњене и европске компаније које учествују у заједничким гасним пројектима са Русијом. Меркелова је рекла да Вашингтон нема права да се меша у европску енергетску политику, чиме се придружила бројним гласовима из Уније.

Срећко Ђукић, стручњак за енергетику из Форума за међународне односе Европског покрета у Србији каже да је најава оживљавања „Јужног тока” последњих дана тек начелна могућност, с много непознаница. Није највећи проблем то што се не зна тачан капацитет гасовода. Много је горе што нема јасног става Брисела, односно Европске уније и Вашингтона, који су и минирали „Јужни ток”, закључује он.