„Шпигл” о западном Балкану: Пасторчад континента

БЕРЛИН – Немачки недељник „Шпигл” објавио је опширан панорамски приказ ситуације на западном Балкану у којем се истиче злочиначка прошлост „човека који хоће да постане шеф косовске владе” Рамуша Харадинаја и косовског председника Хашима Тачија, а фокусу чланка је, поред Косова и Метохије, и Македоније и Босна и Херцеговина.

„Дојче веле" преноси да је у „Шпигловом” тексту под називом „Пасторчад континента”, објављеном у најновијем броју тог магазина, аутори примећују да Европска унија губи утицај на том подручју, односно да ЕУ губи привлачност за становнике „простора између Босне и Македоније”.

„На Балкану, у европском историјском кризном региону, континенту прети безбедносни ризик. Привлачна снага ЕУ опада, некадашја националистичка реторика се враћа. Када би постојала заједничка европска спољна и одбрамбена политика, њен највећи тест би био трајно смиривање Западног Балкана”, пише у чланку.

Чланак почиње причом о „човеку који хоће да постане шеф косовске владе” - Рамушу Харадинају који је био „оптужен за злочине против човечности у 37 случајева, између осталог, и за убиства и мучења”.

„Оптужбе потичу из 90-их година, када је он био командант УЧК. Пред судом је ослобођен оптужби, јер су сведоци у последњем тренутку одустајали од сведочења или изненадно умирали. У једном извештају полиције УН ветеран УЧК је оптужен и за трговину кокаином”, пише у „Шпигловом” чланку.

Подсећа се да је Харадинаја немачка обавештајна служба 2005. у једној анализи чак описала као шефа групе која се бави комплетним спектром криминалних активности.

„И поред тога, Харадинају је у претпрошлу недељу успела мајсторија да на челу алијансе бивших герилаца победи на парламентарним изборима на Косову. 34 одсто гласова му сада даје право да тражи себи партнере за формирање владе”, оцењују аутори.

Они „заборављени регион” западног Балкана називају „чекаоницом уједињене Европе”.

„Тамо живе људи који полако губе стрпљење. Последице су емиграција, исламизација, национализам, сукоби у Скопљу и великоалбанске тираде Приштине и Тиране - све то показује колико је ситуација напета”, наводи се у тексту.

Аутори наглашавају да је региону на самиту у Солуну 2003. обећана будућност у Европској унији, као и да је тада на Балкану још владала атмосфера оптимизма.

„Али, те земље су разочаране, јер се Европска унија углавном бави сама собом, кризом евра, претњом коју представљају „популисти” и „брегзитом”. Оклевање Запада је користило другима који сада остварују свој утицај на Балкану, а то су пре свега Русија и Турска, као и нови финансијери из Персијског залива”, стоји у чланку.

Опширно пишући не само о Рамушу Харадинају, већ и о косовском председнику Хашиму Тачију који је у „90-им годинама био један од оснивача и командант паравојне ослободилачке војске УЧК”, аутори подсећају да и Тачију „прети оптужница пред Хашким трибуналом због тешких ратних злочина”.

Износећи причу о проглашењу независности Косова, они описују тешку економску ситуацију и огромну незапосленост, као и јачање исламизма и истичу да Запад тренутно не зна шта ће с Косовом.

Само до 2008, Косово је светску заједницу коштало 33 милијарде евра, а тај трошак можда објашњава зашто ни Вашингтон ни Берлин косовско проглашење независности од 17. фебруара 2008. не виде као оно што јесте - међународноправни грех у послератној историји Европе, наводе аутори.

Они додају и да се „руски председник Владимир Путин позива на Косово када хоће да оправда то што је Крим или Абхазију припојио свом царству”.

У чланку је поменута и судбина косовских Срба и изнета прича о подељеном граду Митровици.

Што се тиче Македоније, аутори наводе да је она „од пре 16 година у преговорима о приступу ЕУ, од пре 11 година је кандидат за чланство, а још пре девет година је њен пријем у НАТО важио као готова ствар”.

После описа протестног покрета против бившег премијера Николе Груевског који је, уз притисак ЕУ, довео до нових избора, закључује се да је највећу корист из свега извукао социјалдемократа Зоран Заев - „представник старе политичке гарде о којем се води истрага због оптужби за корупцију”.

„Излази из слепе улице, у којој се нашла Македонија, тренутно нису на видику”, оцењују аутори.

ДВ преноси да је треће поглавље „Шпигловог” текста посвећено Босни и Херцеговини и питању „Шта је од те државе „постало 25 година после избијања рата?""

Срби, Хрвати и Бошњаци се и даље боре једни против других под заједнички кровом своје федерације. Република Српска прети отцепљењем и планира да из школских уџбеника избрише поглавље о злочину у Сребреници, наводе аутори, додајућо да су три зараћене стране натеране да у Дејтону потпишу мировни план, који важи и данас.

„Проблем је у томе што је планом утврђена етничка подела. Босна и Херцеговина је подељена на српски део - Републику Српску - и федерацију коју чине бошњачки и хрватски кантони... Ни ЕУ са развојном помоћи вредном милијарде није могла да промени чињеницу да је БиХ држава која лоше функционише. Њени становници углавном не показују интересовање да се ангажују за заједничко добро”, стоји у тексту.

Наводи се да се „босански политичари, да би забашурили застој, и даље служе националистичким језиком 90-их”.

„У рано лето 2017, на западном Балкану нема рата; нема ни стања које би личило на грађански рат. Али, на потезу између северне Херцеговине и Охридског језера, јасно се види одступање од европског пројекта. То што је ЕУ као симбол безбедности и благостања изгубила привлачну снагу и утицај, јесте разумљиво, али је и опасно”, закључују новинари „Шпигла”, преноси ДВ.