Европске интеграције и екологија нова министарства
Све док у скупштину не стигне предлог закона о министарствима не може се са сигурношћу тврдити да ће влада коју ће водити Ана Брнабић од старта имати нове ресоре, али судећи по изјавама представника владајуће коалиција, то је практично извесно, макар после формирања новог кабинета.
Европске интеграције, којима се бавила министарка без портфеља Јадранка Јоксимовић, издићи ће се на ниво министарства, а екологија ће се, први пут од друге Коштуничине владе (2007–2008), издвојити у засебно министарство.
Јоксимовићева ће остати на истом послу, а министарство заштите животне средине и одрживог развоја, по свему судећи, водиће социјалиста Горан Триван.
Триван је потпредседник Градског одбора СПС-а Београда, а од 2008. године води Секретаријат за заштиту животне средине главног града. У СПС-у је, како се може незванично чути, најстручнији за ову област, учествовао је на разним стручним међународним конференцијама, а у јануару је, на пример, током боравка у САД поводом инаугурације председника Доналда Трампа, разговарао са више америчких званичника о сарадњи у области екологије.
Триван има и подршку Зелених Србије, иначе коалиционих партнера СПС-а. Лидер Зелених Иван Карић каже за „Политику” да су социјалистима изнели своје сугестије у вези са тим како треба да изгледа то министарство, између осталог, да то буде ресор заштите животне средине и природних ресурса: „Ми мислимо да то има смисла, јер ако газдујете ресурсима, из тога изводите и заштиту. Али, у принципу ово је позитиван корак ка систему заштите и управљања животном средином. Оно што је урађено, рецимо, у Секретаријату за заштиту животне средине града Београда, добрим делом би могло да се преслика као позитиван пример у то будуће министарство. Горан Триван би имао подршку Зелених”, истиче Карић.
Институционално ојачавање у овој области у складу је са захтевима наших евроинтеграција, будући да се у ЕУ велика пажња посвећује екологији и велика средства издвајају за заштиту животне средине. Да би се Србија реформисала у овом сегменту и приближила европским стандардима, биће потребно, према неким проценама, десетак милијарди евра. Иван Kарић указује да много посла у тој области морамо да завршимо да бисмо уопште ушли у процес преговарања са ЕУ.
„Бојим се да не уђемо неспремни у то. Нама не треба да брзо отворимо поглавље 27, јер морамо добро да се спремимо да бисмо могли да га испреговарамо на најбољи могући начин, да нешто урадимо и да договоримо да неки рокови буду у разумним границама. Све то ће само по себи донети бољи квалитет животне средине, али и веома много може да помогне у отварању ’зелених’, еколошких радних места. Јер има много посла и у управљању отпадом и отпадним водама, и то су најзахтевније и најскупље ствари”, истиче Карић, додајући да би, заједно са интеграцијом целог западног Балкана у ЕУ, Београд могао да постане мали координациони центар заштите животне средине овог дела Европе, јер „Балкан је посебан бисер и биодиверзитета и природних ресурса”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
