„Бас буквар” за лакши корак
Басиста има важну улогу у бенду јер бас је срце музике, темељ грува и, на неки начин, повезује хармонију и ритам песме што га чини незаменљивим инструментом – сматра Милан Срдановић, аутор првог „Бас буквара” код нас, који је објавио Студентски културни центар Ниш.
Након вишегодишњег учења и свирања бас гитаре, али и искуства у подучавању басиста почетника, Срдановић је дошао на идеју да напише приручник како би допунио не тако бројну домаћу литературу и донекле помогао почетницима да им први „бас корак” буде лакши и стабилнији.
Још као дечак, прича за „Политику”, поред музике је волео да чита, скупља књиге и часописе. Спој љубави према књигама и музици је допринео да се у једном периоду живота одлучи на један овакав корак:
– Када сам почео да свирам бас-гитару приметио сам да домаћа литература за овај инструмент није богата и тa ситуација се до данас није променила. Идеја ми је била да када си почетник, поред свирања, волиш и нешто да прочиташ о томе и да то учење учини занимљивијим. У међувремену, технологије су напредовале и други медији су активни и присутни, али за мене књига и даље има своје место.
Према његовим речима, уџбеник је намењен басистима почетницима, али и онима који већ свирају а који би хтели да попуне неке рупе у свом теоријском или практичном знању. Књига је заинтересовала и искусне басисте који га користе као уводни програм за давање часова својим ученицима.
– Подршку сам добио од наших признатих басиста, чије сам дискографије и живе наступе годинама слушао и уз чију музику и бас-линије сам одрастао. Случајни сусрет са великаном бас-гитаре Ненадом Стефановићем Јапанцем, који ми је дао пуну подршку у овом подухвату, нешто је што ћу памтити и што је комплетирало причу – казује Срдановић који сматра да на избор инструмента који ћемо свирати, добрим делом, утиче наш карактер.
Басисти су углавном људи који не воле да буду у првом плану, али чија је улога у бенду кључна. Код младих постоји доза неинформисаности. Многи од њих нису баш упућени која је функција бас-гитаре у бенду, тешко чују и одвајају звук бас-гитаре од целог бенда, па оцењују њену важност према броју жица или броју тонова које у песми има задатак да одсвира. Срдановић сматра да је то погрешно и да их треба боље информисати у периоду када се опредељују који инструмент ће свирати.
– Начини за промоцију инструмента су разнолики. Многи наши басисти су дали огроман допринос тој промоцији кроз своје дискографије, радионице и предавања, а радује ме да је један од начина и фестивал „Bass Passion” који се две године заредом одржава у Београду. Такође, веома је интересантан албум нашег признатог басисте Ненада Василића „The Art of the Balkan Bass”, један од ретких албума снимљен соло контрабасом. И школа бас-гитаре Владимира Самарџића у Новом Саду је свакако нешто што заслужује поштовање. Интересовање и те како постоји и мислим да је на нама басистима да радимо на промоцији те приче – каже наш саговорник.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


