„Чистоћа” се не одриче чувара контејнера

У овом јавном комуналном предузећу оптужују поједине приватне компаније да се, како кажу, незаконито богате на рачун грађана, користећи сакупљаче секундарних сировина. Подсећају при том, по закону је комунални отпад у контејнерима власништво „Чистоће” и имовина града.

„Чистоћа ће истрајати у својој одлуци да заштити имовину града и спречи криминално богаћење приватних компанија које препродају украдене секундарне сировине, на рачун наших грађана”, изјавио је директор Зеленовић.

Директор је навео да патроле које је ЈКП ангажовао неће правити проблем грађанима који односе из контејнера оно што не спада у секундарне сировине, од чега буџет града, како напомиње, има приход, али ће спречити крађу ПЕТ амбалаже, стакла, картона и алуминијума и реаговаће у случају да се смеће разбацује и град прља.

Најавио је да ће „Чистоћа” поднети кривичне пријаве против власника приватних компанија које се противзаконито богате на штету грађана, као и пријаве инспекцијама које, по његовим речима, треба да утврде на који начин су стекли секундарне сировине. 

„У целој држави, па тако и у Новом Саду, постоје моћне приватне компаније, попут фирме ’Гринтек’, које долазе до секундарних сировина на нелегалан и криминалан начин начин, организујући сакупљаче секундарних сировина, а након тога сировине прерађују и продају по далеко вишој цени”, наводи се у саопштењу.

Те компаније, како се додаје, стичу на рачун имовине грађана Новог Сада „огромну добит, притом заобилазећи порез и кршећи Закон о управљању отпадом, јер немају ниједан валидан документ о пореклу отпада и његовом кретању до њих, нити сакупљачи секундарних сировина имају транспортни лист, што је законска обавеза, као ни транспортну дозволу”.

На овај начин ЈКП „Чистоћа” и град Нови Сад остају без секундарних сировина (ПЕТ и пластична амбалажа, тетрапак, картон, папир, лименке, конзерве и стакло), а то је, истичу, приход од око 20 милиона динара годишње – новац који „заврши у рукама приватних компанија и у врло малој мери код сакупљача секундарних сировина”.

Плаћање приватних патрола „Чистоћа” правда и потребом да се контејнери заштите од честих оштећења – ломљења и сече подземних џакова, која настају, како наводе, приликом крађе секундарних сировина. Осим тога, смеће се разбацује около, што нарушава изглед града који ће, подсећају, 2021. године бити европска престоница културе, и представља потенцијални извор заразе. 

Српска асоцијација рециклера је у апелу који је потписало тридесетак организација и удружења указала и на тешки социјални положај сакупљача секундарних сировина, а „Чистоћа” узвраћа подсећањем да је локална самоуправа регулисала и определила буџетска средства за помоћ социјалним случајевима. Признају још, то понекад није довољно, па суграђани помоћ у прехрањивању своје породице нађу у остацима хране из контејнера. Али ЈКП „Чистоћа” неће око тога да прави никакав проблем, јер, како кажу, органски отпад не спада у секундарне сировине које су извор прихода града.

„Чистоћа” је недавно спровела јавну набавку и закључила уговор са понуђачем (заједнички наступ две фирме) по коме ће скоро шест милиона динара бити издвојено за чување контејнера сваки дан од 16 сати до осам часова ујутро, а уговор важи девет месеци.