Босански сценарио за Кипар

„Неће бити лако и нема гаранција за успех”, рекао је Ејде јуче у Женеви, назвавши данашњу конференцију најкомплекснијом рундом разговора до сада. Оптимизма нема ни у медијима, успех ће бити тешко достижан, барем се не очекује да ће коначан договор бити постигнут данас у одмаралишту у швајцарским Алпима. Представници кипарских Грка и Турака веома су опрезни и укопани на својим позицијама, поготово јавно не износе било какве оптимистичне прогнозе.

Да су шансе за успех на преговорима мале, постало је још очигледније када је пре два дана председник Кипра Никос Анастасијадис одбацио документ УН о утврђивању смерница за данашњу конференцију на којој би требало да се утврди да ли уопште може да дође до договора о федералном уједињењу грчке и турске заједнице. Разговоре такође компликују председнички избори кипарских Грка у фебруару и експлоатација гаса, чији је почетак планиран за средину јула, што Турци не дозвољавају све док се не постигне споразум.

Неки извори тврде да ће конференција трајати најмање 10 дана, разговорима ће присуствовати и представник ЕУ, а под притиском да постигну решење наћи ће се председници кипарских Грка и Турака, али и Грчка, Турска и Велика Британија, државе гаранти независности Кипра од Велике Британије, коју је стекао 1960. године. Кипар је подељен 1974. године, када је Турска извршила инвазију на северну трећину острва, после пуча у Никозији којим се тражило уједињење са Грчком. Севернокипарски Турци су тада прогласили Турску републику северни Кипар, коју је за 43 године признала једино Турска. Подељени Кипар је постао чланица ЕУ 2014. године и до данас се наводи као преседан који је унији донео нерешен територијални проблем.

Од последњег мировног сусрета у Женеви у јануару, који је одржан у присуству генералног секретара УН Антонија Гутереса, радило се на припреми решавања безбедносних питања после будуће федерализације острва, који би решио вишедеценијски проблем.

Преговори су фокусирани на стварање нове федерације на Кипру, али неслагања око враћања имовине, територијалних прилагођавања и дељења власти тек треба да буду потпуно решена.

Процењује се да ће од поглавља о безбедности зависити и целокупни преговори. Уколико се сложе о безбедносним питањима – има наде за цео споразум, уколико не – пропадају преговори. Министар одбране кипарских Грка Христофорос Фокаидес поновио је у недељу тврду позицију своје стране, док је званичник кипарских Турака укључен у разговоре рекао Ројтерсу да је ротирајуће председништво „услов свих услова” за њихову страну.  

Лидери подељеног острва су се сложили, под покровитељством генералног секретара УН, у документу потписаном 11. фебруара 2014. године да ће се о свим питањима преговарати одвојено, али да ништа неће бити договорено док све не буде договорено. Ова формула даје одређену сигурност преговарачима, а примењивана је и у случају преговора о статусу Косова и Метохије.

Председник кипарских Турака Мустафа Акинчи тражи разговоре о подели надлежности, која би, између осталог, подразумевала ротирајуће председништво, затим договоре о подели имовине и територије. Кипарски Грци захтевају да Турска повуче све своје трупе са острва и одустане од својих интервенционистичких права.

Позивајући се на добро обавештене изворе, Агенција франс прес тврди да је турска страна спремна да број војника смањи за 80 одсто и да ће ту понуду ставити на сто. На острву се налази око 950 припадника мировних снага, који су имали улогу у раздвајању двеју страна, а у будућем плану федерализације требало би да добију мандат безбедносног надгледања новог споразума.