Прве оптужнице против ОВК можда већ идуће седмице

Судије специјализованог већа Уставног суда усвојиле су своја правила о поступку, а нагласак се ставља на заштиту сведока, жртава и других особа које су изложене ризику због сведочења или сарадње са судом.

Мисија Еулекса именовала је почетком фебруара 19 судија на листу међународних судија Специјалног суда за ратне злочине ОВК. Специјални суд који ће судити по оптужницама за ратне злочине високих официра бивше ОВК функционисаће на четири нивоа – Основни специјални суд, Апелациони специјални суд, Врховни специјални суд и одељење Уставног суда за Специјални суд. Главни тужилац овог ад хок суда је амерички правник Дејвид Швендимен, а тек након подизања оптужница биће познато ко ће се наћи на оптуженичкој клупи јер се истраге држе у највећој тајности.

Суд ће, како је раније саопштено, водити судске поступке о наводима који проистичу из извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе из јануара 2011, у којем се износе наводи о тешким међународним кривичним делима. У том извештају специјални известилац Савета Европе Дик Марти писао је о злочинима ОВК над отетим Србима на Косову и у Албанији и изнео сумње да су некима од њих у Албанији вађени органи који су продавани на црном тржишту.

Наводе из Мартијевог извештаја истраживала је, пре формирања суда, специјална радна група ЕУ, коју је предводио амерички правник Клинт Вилијамсон. Он је у јулу 2014. саопштио да је специјални истражни тим дошао до неспорних доказа за подизање оптужнице за злочине против појединих бивших руководилаца Ослободилачке војске Косова, али да није било доказа о трговини органима.

Ужасне приче о убијању српских заробљеника ради узимања људских органа и продаје на црном тржишту, мучна сведочења и застрашујући подаци о збивањима у тајним логорима на северу Албаније, годинама су мртво слово на папиру, јер они који су за то одговорни никад нису приведени правди.

Док истрагу случаја у медијима познатог као „жута кућа” није преузео међународни тим тужилаца са Вилијамсоном на челу, поступак је водило српско Тужилаштво за ратне злочине, пратећи трагове из књиге „Лов” бивше хашке тужитељке Карле дел Понте. У тој књизи Дел Понтеова пише да су у лето 1999. косовски Албанци камионима пребацили на север Албаније 300 отетих. Ти затвореници прво су били затворени у кампове у местима Кукеш и Тропоја. Млађе и виталније затворенике прегледали су лекари, добијали су храну и нико их није тукао, а затим би били пребачени у притвор у друге центре у Бурел и његову околину. Једна соба у жутој кући служила је као операциона сала у којој су хирурзи вадили органе затвореницима. Органе би затим преко аеродрома Ринас код Тиране слали у хируршке клинике у иностранству, где су коришћени за пресађивање клијентима који би за то плаћали.

Српско тужилаштво дошло је својевремено до имена 20 људи који би могли да буду осумњичени за ове злочине. Утврђен је и идентитет неких од жртава, али тела нису нађена, јер се сумња да су закопана у масовним гробницама у Албанији. Тужилаштво је дошло до сведока, бившег припадника ОВК, који је сведочио о операцијама одузимања органа, у чему је и сам учествовао. У извештају Унмика из „жуте куће” забележено је да су на овом месту нађени лекови и опрема који би могли да буду потврда да је на том месту било хируршких захвата. Износи се и чињеница да се докази из „жуте куће” налазе у мртвачници у Ораховцу.

Трендафилова: Заштићени учесници у поступку

Председница Специјалног суда за злочине ОВК Екатерина Трендафилова поздравила је одлуку којом је потврђена уставност статута тог суда, напомињући да у року од седам дана неће постојати никаква правна препрека за пријем оптужница Специјализованог тужилаштва и поднесака.

Трендафилова је истакла да одлука Специјализованог већа Уставног суда представља гаранцију да су правила у складу са највишим стандардима људских права. „Друго, усвајањем Правилника о поступку и доказима, Специјализована већа такође обезбеђују робустан систем заштите појединаца који могу доћи у опасност због учешћа у поступку пред Специјализованим већима”, напоменула је Трендафилова.