Разноврсна понуда пензионог фонда

– То је могуће постићи само кроз директну комуникацију с њима и кроз хумане пројекте сарадње с младима, који своју садашњост и будућност развијају на вредностима које су створиле генерације пре њих. Фонд тако обезбеђују пословни простор за пензионерска удружења, у свакој општини, у којем могу да се окупљају, друже, организују прегледе, бројне креативне, социјалне и едукативне програме и остале активности и састанке. Пензионери простор користе без надокнаде фонду, јер је наменски направљен за њихове потребе, али је обавеза пензионера да га одржавају – објашњава Тимотијевићева.

Већ неколико година фонд има и контакт центар који је свакодневно отворен за питања свих грађана, а међу онима који нам се обраћају, у значајном броју су пензионери. Де факто је велики број њих који користе интернет, имејл комуникацију, тако да имају и приступ информацијама са сајта фонда... То је само доказ да је информатичка писменост превладала и код корисника трећег доба – напомиње Јелица Тимотијевић, директор сектора за односе с јавношћу у Фонду ПИО, и додаје да управо од пензионера сазнаје да им многе фирме и јавна комунална предузећа дају попусте, субвенције, нуде погодности, а ту су ЕПС, Инфостан, кабловски оператери, РТС, туристичке агенције, позоришта...

Према подацима Фонда ПИО, просечна старост старосног пензионера у овом моменту је 70 година, а инвалидског 67 година. Од укупно 1,7 милиона пензионера у Србији, више од милион и по људи је старије од 60 година.

– Од виталног значаја је за сваку друштвену заједницу да се сачувају драгоцене вештине и искуства старијих кроз трансфер знања и вештина између генерација, али је једнако важно да се младим људима омогући квалитетан посао, како би се одржали услови на којима почива међугенерацијска солидарност и пензијски системи обавезног осигурања. Према подацима фонда, у сваком моменту између 35.000 и 40.000 пензионера ради, а то су и професори, лекари, инжењери, али и радници обезбеђења или портири. Све су професије покривене, па је зато важан тај трансфер знања и искуства, потребан сваком систему. Истовремено, друштво добија пензионера који активно и здраво организује своје сениорске дане – истиче Тимотијевићева.

Новина је и то што је фонд увео праксу да обилази геронтолошке центре и организује бесплатне прегледе корисника. То је добра прилика нарочито за непокретне и тешко покретне кориснике да их прегледају лекари специјалисти фонда.

– Најчешћи прегледи су интернистички, кардиолошки, офталмолошки, психијатријски... Ангажујемо лекаре оних специјалности за које геронтоцентри пријаве да су им  најпотребнији. Истовремено, корисници добијају детаљне информације о правима из пензијског и инвалидског осигурања на која имају право, а не користе их. Осим тога, у седам-осам испостава широм Србије организовали смо и лекарска вештачења по захтевима за остваривање права на помоћ и негу другог лица, и то у оним општинама које су најудаљеније од великих центара. Тако су болесни и немоћни добили могућност да прођу вештачење у свом месту пребивалишта и више не морају да због тога путују по 80 или 100 километара – набраја директор сектора за односе с јавношћу у Фонду ПИО.