Из понора небу под облаке

Од екипних спортова с лоптом у Југославији одбојка је имала најскромније успехе. Одбојкашице су, истина, прве наше спортисткиње које су после рата освојиле медаљу – треће на Европском првенству 1951. у Паризу (пре рата је то пошло за руком само хазенашицама које су 1934. у Лондону чак биле и светске првакиње, додуше незванично). Међутим, после тога су ретко доспевале на велику међународну сцену. 

До распада државе одбојкаши су освојили само две медаље (бронзе на европским првенствима 1975. у Београду и 1979. у Паризу). То је, вероватно, утицало да и популарност овог спорта код нас буде мања у односу на друге. Поред тога, у међународним размерама, у одбојку је, у поређењу са сродним спортским гранама, професионализам, са свим оним што носи са собом (новац, слава, итд.), ступио касније.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ