Келтски тигар жив само на папиру

Шалу на страну, „Политика” је у главном граду Даблина истраживала како је Ирска после економског слома из 2008. године успела да забележи спектакуларан раст и зашто је то саопштење ирске статистике међународна економска јавност прогласила савременим доприносом литератури из области научне фантастике.

На први поглед, наспрам 0,8 одсто, колико је износио раст економске активности у Србији на крају 2015. године, ирска економија заиста делује као келтски тигар, иако то одавно више није. Међутим, ово економско чудо Ирцима се те године у стварности није десило. Импресиван резултат остварен је само на папиру.

– Тајна је у томе да је национална статистика те године променила методологију по којој обрачунава бруто домаћи производ (БДП). Реално, раст је био око пет одсто – отворено кажу у ирском министарству финансија за „Политику”.

Посебну улогу у овој статистичкој рачунској операцији одиграла је и тактика такозване пореске инверзије. Због ниских пореских стопа, мултинационалне компаније пребацивале су своје седиште у Ирску.

И тако су практично „аутсорсовали”, односно иселили своје рачуноводство у ову земљу. Међутим, њихови послови остали су у матичној земљи. Ирска је тако постала омиљена дестинација за такозвани порески инжењеринг који је за резултат имао увоз биланса мултинационалних компанија у ирску капиталну имовину. Званична статистика то је укључила у обрачун бруто домаћег производа и дошла до овог невероватног резултата.

– Чињеница је да Влада и Национални завод за статистику никада до краја отворено нису објаснили како су дошли до невероватне стопе раста од 26,3 одсто – каже за „Политику” Кјарен Хенкок, уредник економије у „Ајриш тајмсу”.

Ирски државни званичници због тога су се избламирали у међународним економским круговима, утисак је нашег саговорника

– Нобеловац Пол Кругман је ирску привреду назвао леприконска економија – присећао се Хенкок.

Леприкон је, иначе, врста вилењака у ирском фолклору. Обично се описују као мали брадати мушкарац, који носи зелени капут и шешир, али и врло често прави несташлуке. Леприкони време проводе правећи и поправљајући ципеле и тражећи скривени ћуп са златом на крају дуге.

Када је у лето 2016. године званично објављен овај резултат, „Фајненшел тајмс” тај потез националне ирске статистике описао је као савремени допринос литератури из области фикције и фантастике. После чувеног ирског писца Френа О’Брајена саопштење статистике је ново издање у том књиженом опусу, писао је овај финансијски дневник. О’Брајен је, иначе, позајмљивао јунаке из ирске митологије и пресађивао их у миље Даблина из тридесетих година двадесетог века.

О томе колико је тај податак деловао невероватно говори и чињеница да је раст из 2015. године више него три пута већи од оног из времена економског бума кад је Ирска прозвана „келтским тигром”.

– У периоду од 1994. до 2007. године просечна стопа раста у Ирској износила је 7,5 одсто – каже за „Политику” Дејвид Бирн из Министарства финансија Ирске.

Том Хели из Невин института за економска истраживања истиче да раст од 26,3 одсто није забележен ни у совјетској Русији током тридесетих година прошлог века.

Овакав обрачун БДП-а обојио је ружичастим бојама и неке друге националне рачуне у Ирској. Тако је ниво јавног дуга на крају 2013. године износио драматичних 119,5 одсто БДП-а да би се на крају 2016. године спустио на 75,4 одсто. О колико великом смањењу је реч најбоље говори податак да је Србија, упркос снажним мерама фискалне консолидације, које су подразумевале и смањење плата и пензија, успела ниво дуга да смањи са 74,7 на 67,1 одсто.

– Велико смањење удела јавног дуга је у највећој мери последица драматичног повећања БДП-а – објашњавају у Министарству финансија Ирске. – Јер, кад је већа основица за обрачун, онда удео дуга у БДП-у пада. Али, то не значи да је Ирска решила проблем задужености, он је и даље висок. Посматрано по становнику, од нас је у лошијој позицији једино Јапан.

План Министарства финансија је да се удео јавног дуга у БДП-у до 2020. године смањи на 55 одсто.

– Упркос томе што стандарди Европске уније дозвољавају ниво дуга д 60 одсто, постављена је нешто нижа граница, јер смо ми мала и отворена привреда – каже Дејвид Бирн из Министарства финансија.

У Србији је законом прописано да јавни дуг не може бити већи од 45 одсто, међутим наша држава је већ пет година у законском прекршају. Постоје иницијативе из овдашњег Министарства финансија да се у закон уведе ограничење од 60 одсто, али ММФ и Фискални савет сматрају да тај удео треба да буде нешто мањи.

И Ирцима су смањиване плате

И Ирска је, попут Србије, имала аранжман с Међународним монетарним фондом који је подразумевао смањење плата запосленима у јавном сектору за 10 до 15 одсто, отпуштања и забрану запошљавања. У Србији је забрана запошљавања на снази до краја 2017. године.

Ирска привреда се, ипак, опоравља од велике рецесије која је задесила 2008. године. Па је тако раст у 2016. години износио 5,2, док је прогноза Министарства финансија за ову годину 4,3 одсто. Српско министарство финансија ове године очекује раст од три одсто, док је лане остварен раст од 2,8 одсто.

Незапосленост у статистици

Стопа незапослености у Ирској је 2008. године, дакле пре кризе, износила свега пет одсто. Током кризе је стопа незапослености повећана на 15 одсто.

– Од десеторо људи који су добили отказе, седморо је успело да поврати своја радна места. Кад би се искључио сектор грађевинарства, који је имао највећи пад, онда је број запослених сада већи него пре кризе. Али пре кризе грађевинска индустрија је градила много више него што су биле реалне потребе тржишта. Стопа незапослености сада је смањена на 6,4 одсто – кажу у ирском министарству финансија.

Отворено кажу да су значајан допринос смањењу стопе незапослености дале и миграције, јер је много људи напустило Ирску током кризе, па је притисак на тржиште рада смањен. Суштински, ипак, то смањење резултат је опоравка економије.

У Србији је стопа незапослености, такође, знатно смањена са 25,6 на 14,6 одсто. Међу овдашњим економистима, међутим, постоје велика спорења да ли је ово смањење реално и како то да знатно смањење незапослености није праћено знатним растом продуктивности.