Од Кинга до Обаме

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 4. априла – Већински белачка Америка данас је под знаменима два црнца. Обележава 40-годишњицу убиства легендарног лидера борбе за расну једнакост Мартина Лутера Кинга баш у време кад први пут озбиљну шансу за ступање на чело државе има припадник заједничке им, мањинске, расе Барак Обама.

Таквој коинциденцији, какве никад досад није било, придаје се историјски значај. Разматрања нису једнострана.

Да ли то данашњица премашује, бар у каријерном смислу, хицима у Мемфису, 4. априла 1968. године прекинуте снове добитника Нобелове награде за мир, питају се поједини аналитичари. Други истичу, пак, да Обамин узлет не може да прикрије још постојећи расни несклад, с продуженим потцењивањем црнаца. Трећи прибегавају констатацијама о разликама и сличности упамтљиве прошлости и наговештаја садашњости.

У данашњим одавањима масовних почасти некадашњем лидеру борбе за људска права учествују сви – па и председнички претенденти Обама, Хилари Клинтон и Џон Мекејн – који тврде им је стало да се комплетира сада још непотпуно остварење Кингових визија. Подсећа се, при том, да најважније Кингове препоруке нису обистињене и да би он, да је жив, поново говорио против рата, онда у Вијетнаму а сада у Ираку, као и против сиромаштва које још опхрвава десетине милиона Американаца.

Обама је још под притиском испитивања везе с његовим бившим свештеником Џеремајом Рајтом, критикованим због „проповеди са запаљивим расним и стратешким примесама”, а хроничари подсећају на оштрину Кингових говора. Поручивао је, уз остало: „Бог није позвао Америку у бесмислени, неправедни рат (вијетнамски). Ми смо криминалци у том рату. Починили смо више злочина него иједна друга нација… Шаљемо младе црнце, у несразмерно великом броју, да гарантују слободе југоисточној Азији какве они немају ни у северозападној Џорџији ни у источном Харлему.” Кинг није, додуше, рекао као Рајт да „Бог треба да прокуне Америку”, али је предсказивао, наводи АП, да би „Свевишњи могао да казни нашу земљу (Америку) због њене охолости и ароганције”.

Примедбе вашингтонској „охолости и ароганцији” учестале су, у међувремену, и овде и широм света. И то, пре свега, због одступања од Кингових водиља које су препоручивале мирно решавање спорова и повећавање борбе против неравноправности између раса или класа. Вашингтон се, као што је и овде препознато, последњих година оглушио о низ принципа и унутрашњег и међународног права, под изговором „вођења глобалног рата против тероризма”, форсирајући, као у случају Косова, расплете мимо Повеље УН и резолуција Савета безбедности.

Унутар Америке дошло је, уједно, и до промена битнијих од успона Обаме, предочава коментатор (такође црнац) у данашњем „Вашингтон посту”. У време кад је Кинг убијен, прецизира, испод линије сиромаштва било је 40 одсто црнаца, а сада их је у таквом положају 25 процената. Амерички црнци, додао је, сада контролишу имовину од око 800 милијарди долара, рачунато према куповној моћи, што би њих, да су засебна држава, поставило на 15-16. место листе најбогатијих земаља на свету.

Истраживачи указују и на низ детаља из Кингове биографије дуге свега 39 година, међу којима и на околност да је био неправедно сумњичен и прислушкиван као „могућни комуниста”. Подсећа се, наравно, и да је посмртно почаствован тако што је његов рођендан проглашен за национални празник.

Наставља се, у међувремену, изборни маратон за председника САД. Највише страначких гласова досад је сакупио Обама, који се такође истиче порукама против рата и сиромаштва…