Партијско отимање око круне

Незадовољан што је Вуку Драшковићу с временом постала милија република од монархије, Радисављевић с групом сада већ бивших еспеоваца основао је Покрет за обнову Краљевине Србије (ПОКС) који предводи посланик Жика Гојковић.

Али заклињање поксоваца на верност краљевском дому Карађорђевић у Белом двору на Дедињу је чини се дочекано суздржано. Можда и због тога што су Жика Гојковић и његови политички саборци за сваки случај, барем док не сазри време за краљевину, пружили безрезервну подршку новоизабраном председнику Александру Вучићу.

Члан Крунског већа Драгомир Ацовић за „Политику” каже да ову политичку групу која има намеру да постане партија у старту није могуће ни подржати ни оспорити: „Они су потпуно власни да покрену иницијативу за обнову краљевине, а шта ће од тога испасти, видећемо. Све ће зависити колико ће се они показати озбиљним да идеју монархије учине прихватљивом што већем броју грађана.”

Разлоге обазривости људи блиских престолонаследнику према програмским обећањима ПОКС-а можда треба тражити и у неуспеху народне иницијативе коју је крајем новембра прошле године промовисао Предраг Марковић. Бивши председник парламента, чијим је потписом 2006. ступио на снагу актуелни Устав Србије, није успео да за седам дана сакупи 150.000 потписа грађана за промену највишег правног акта којом би се обновила монархија.

Иако до парламента није стигла иницијатива за проглашење монархистичког устава, у удружењу „Краљевина Србија” су поносни што су организовали ову акцију. „Без икакве медијске кампање, искључиво се ослањајући на чланове и пријатеље, прикупљено је 123.350 потписа у законском року од само седам дана. Тиме смо показали да је идеја уставне парламентарне монархије веома блиска грађанима Србије и да велики број њих подржава њену обнову, упркос негативној кампањи вођеној деценијама”, каже за „Политику” Марио Мајсторовић, председник овог удружења које делује под покровитељством престолонаследника Александра Карађорђевића.

И док Жика Гојковић чека да Покрет обнове Краљевине Србије и званично постане парламентарна странка, његов доскорашњи партијски колега Александар Чотрић подсећа га да они ипак нису једини монархисти. „Сви они који се у ПОКС-у залажу за обнову монархије нису очигледно ни прочитали програм СПО-а, па сада тврде како су они прва монархистичка странка. А Српски покрет обнове залагање за обнову уставне парламентарне монархије има у свом програму од оснивања 1990”, истиче потпредседник СПО-а.

После прошлогодишњих избора, у оквиру владајуће коалиције, у парламент је ушло осам посланика чије се странке и програмски залажу за обнову монархије: пет из Нове Србије Велимира Илића и три из СПО-а. Али, за годину дана, све до разлаза у Вуковој странци, нико од ових посланика за скупштинском говорницом ни реч није зуцнуо како „без краља не ваља”. Љиљана Јовановић, председник Сабора монархиста Србије, подсећа да је из СПО-а до сада настало шест странака и да је ова коју предводи Жика Гојковић седма. „Од тих партија, једино се Нова Србија и Српска монархистичка странка ’Српска слога’ програмски залажу за уставну парламентарну монархију. А колико ће залагање ПОКС-а за обнову монархије бити искрено показаће време. Било би добро да оснивање ове нове странке није само из личног интереса и промоција појединаца”, сматра председница СМС-а, кровне организације која окупља 22 монархистичка удружења.

Удружење „Краљевина Србија”, које окупља 19.000 чланова, не искључује сарадњу с ПОКС-ом. „Удружење ће у будућности сарађивати са свим институцијама, парламентарним субјектима и невладиним организацијама на овом циљу, јер идеја обнове Краљевине Србије не припада само једној организацији или појединцу већ свима онима који је разумеју и желе”, истиче Мајсторовић.

На питање чему овакво нападно постизборно полирање краљевске круне поксоваца, Александар Чотрић каже да одговор треба потражити у деловању неких паралелних структура државне безбедности: „Два су циља такве акције, први је покушај слабљења СПО-а као главног противника тих структура, а други деградација саме идеје уставне парламентарне монархије у Србији.” Иако се Вуку Драшковићу сада приговара да је ближи Наташи Кандић него Равној гори, остаје чињеница да је залагањем лидера СПО-а принц Александар Карађорђевић 1991. године први пут дошао у Србију, и то упркос противљењу Слободана Милошевића.

А колико грађана заправо подржава идеју да Србија поново буде монархија? Драгомир Ацовић каже да је према резултатима анкета које се раде од 2003. године реч о стабилној групи од око 30 одсто грађана. Пре четири године Агенција „САС интелиџенс” из Београда је у свом теренском истраживању дошла до податка да чак 39,7 посто грађана Србије сматра да је обнова парламентарне монархије добра идеја. Агенција Нинамедија је у јуну прошле године у телефонској анкети за „Недељник” установила да је сваки четврти грађанин за краља (26 одсто). Сабор монархиста је пак пребројао све своје чланове и симпатизере и дошао до резултата да у Србији има чак 37,1 одсто монархиста. „По резултатима председничких избора у априлу, монархисти се сврставају већином у оне који нису изашли да гласају”, истиче Љиљана Јовановић из СМС-а.

У новогодишњој анкети коју је „Фактор плус” радио за „Политику” монархија се не котира баш високо. Чак 61 одсто грађана сматра да Србија треба да остане република, 12 одсто је за монархију, с Карађорђевићевима на челу или без њих, док се 11 процената изјаснило да им је свеједно у каквом државном уређењу живе. Владимир Пејић, директор „Фактора плус”, објашњава да су ставови грађана о монархији доста чврсти и не верује да би дошло до неких већих промена да су поновили истраживање прошле недеље.

Али, да би династија Карађорђевић поново дошла на чело Србије, у СПО-у подсећају да је неопходно да се престолонаследник Александар активно укључи у борбу за тај циљ. „Круна Карађорђевића је у Србији, глава престолонаследника који претендује на ту круну је такође у земљи и само од њега зависи зависи да ли ће се она наћи на његовој глави”, сликовито каже Чотрић. Драгомиру Ацовићу је одавно познат овакав став СПО-а, али додаје да у таквом мишљењу постоји мали проблем. „Они покушавају да престолонаследника профилишу као било ког партијског активисту или страначког лидера, а то не може. Монархија је кућа и кров за све, а не једна од партија”, наглашава овај члан Крунског савета.