Шаренградска ада као Пирански залив?

Одлуком арбитражног суда 29. јуна у Хагу je утврђена граница између Словеније и Хрватске, и тиме је на овом нивоу окончан дугогодишњи гранични спор две државе после распада СФРЈ. Спор је актуелизован у време пријема Хрватске у ЕУ. Словенија је тај пријем блокирала управо због отворених граничних питања. Она није прихватала разграничења према приступу Хрватске, при чему је у првом плану био спор око границе у Пиранском заливу, односно захтев Словеније за излаз на отворено море. Словенија није прихватала хрватски став разграничења према међународноправној пракси (линија средине) сматрајући га неправичним, јер би у том случају Пирански залив остао затворен територијалним морима Италије и Хрватске и без изласка Словеније на отворено море. Предложила је примену принципа правичности, арбитражу и модел омогућавања приступа отвореном мору. Како би своје приступање ЕУ деблокирала Хрватска је прихватила арбитражу. У току арбитражног поступка хрватска страна је открила да се словеначки арбитар (дискретно) консултује са словеначким МИП-ом, што је према принципу непристрасности и правилима арбитраже забрањено. Хрватска је зато 2015. изашла из поступка. Словенија је, међутим, сменом арбитра и „кривца у МИП-у“ омогућила наставак поступка инсистирајући на поштовању споразума о арбитражи.

Дипломата у пензији

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ