Нечасна сеанса НАТО-а у Букурешту

Специјално за „Политику”

Скопље, 4.априла – После шока и разочарења које су им приредили челници НАТО-а, изигравши њихову земљу, не примивши је у алијансу, Македонци се данас враћају невеселој свакодневици, у којој се ништа значајно није догодило нити променило. Укус горчине изазван непоштеном игром преуређивача света, који су се срамно наругали искреним македонским напорима да се прикључи такозваном одбрамбеном савезу претвара се у пркос.

Отрежњење од опијума званог НАТО, који је македонској јавности месецима натуран као лек за све недаће, још у Букурешту су најавили председник Бранко Црвенковски и премијер Никола Груевски. Обојица су својим сународницима и свету поручили да је Македонија морални победник „нечасне сеансе НАТО-а” у Букурешту, да је у минулих седамнаест година независности преживела много горе ствари, али да неће одустати од својих намера да сачува уставно име и постане део заједнице европских народа.

Без патетике и кукњаве, тако својствених Балканцима кад им се приреди „невиђена неправда”, овдашњи политичари, интелектуалци и обични смртници позивају на рационално суочавање са стварношћу. Водећи македонски политичари, лидери партија и бивши високи функционери, Стојан Андов, Тито Петковски и Владо Бучковски, у телевизијској дебати после Букурешта изложили су начине којима треба да се превазиђе пораз.

Сва тројица су на становишту да, колико сутра, треба да се наставе преговори са Грчком о имену, да се осмисли нова стратегија и одреди граница прихватљивог компромиса. Све препоруке упућене су на адресу премијера Груевског, који је позицијом првог у владајућој коалицији позван да одреди правце и методе политичког деловања у земљи, али и на међународном плану.

Са изузетком Социјалдемократског савеза, највеће опозиционе партије у Македонији, чије руководство је Груевског већ означило главним кривцем за дебакл у Букурешту, сви остали политички чиниоци стоје на становишту да међупартијске несугласице треба заборавити. Занимљиво је и веома важно то што иза таквог става стоје и лидери албанских партија, чија конструктивност „око Букурешта” излази из оквире њиховог политичког деловања у кризним ситуацијама.

Водећи албански интелектуалац Абдулменаф Беџети, и не само он, позвао је македонске и албанске лидере да се уједине и да заједнички и без уцена избију битку за македонско прикључење евроатлантским интеграцијама. Беџети је притом упозорио да њихови међусобни односи више не смеју да се заснивају на парцијалним договорима и лажним обећањима.

У жижи свих македонских планова за сутра стоји име Џорџа Буша. На његову подршку, заокружену обећању у Букурешту да ће САД бринути за безбедност Македоније, ослањају се политичари и аналитичари. Стојан Андов је, например, јавно позвао премијера Груевског и председника Црвенковског да, како год знају и умеју, искористе Бушову подршку у преосталих десет месеци његовог мандата.

Дакле, није све црно као што је медијски изгледало последњих неколико дана. Македонском буђењу из ружног сна на руку иду и реакције из Грчке, која је кумовала фијаску македонских напора да земљу прикључе алијанси. Специјални извештачи македонских медија из Атине преносе охрабрујуће вести, потенцирајући да у земљи јужног суседа нема еуфорије и тријумфализма, те да су грчки премијер Караманлис и шеф дипломатије Бакојанијева изјавили да разговори у спору о имену Македоније треба да буду настављени.

Охрабрују и изјаве представника страног капитала у Македонији. Председник британске бизнис групе у Македонији Реј Пауер је јуче изјавио да се бизнис не равна по НАТО-у и да страни инвеститори и даље остају у Македонији. И Колин Џефри, регионални директор „Џонсон Метија”, који гради велику фабрику у близини Скопља, поручује да ће договорени послови бити реализовани, без обзира на негативан исход наступа Македоније на самиту НАТО-а.

Но, дали ће унисоност македонских званичника после Букурешта бити доследно практикована, показаће наредни дани. Репови у виду изјава датих уочи самита НАТО-а тешко се сакривају, поготову што је опозиција најавила да ће „пораз власти” у Букурешту уновчити на стидљиво најављеним превременим изборима.