Старци издржавају матору децу

Као последица ниског наталитета у Србији и емиграције младих, у последњих 15 година дошло је до повећања броја становника старијих од 65 година. Према подацима Републичког завода за статистику, број оних који су зашли у треће доба је већи од милион и триста хиљада. Са све већим уделом старијег становништва у земљи, проблем њиховог смештаја постаје све израженији, како у приватним, тако и државним домовима за старе.

Дозволу за рад од Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику има шест домова, с нешто више од 10.000 постеља, а поузданих процена о домовима за старе који раде „на дивље” нема.

Недостатак капацитета је проблем са којим се суочава наше друштво, али и низак стандард старих који и поред жеље да старост проведу у дому то не могу себи да приуште, јер немају довољно новца, чуло се, између осталог, на трибини Геронтолошког друштва Србије.

У нашој земљи додатан проблем представља и то што остарели родитељи финансијски помажу своју децу. Око 40 одсто старих родитеља издржава своју децу (потпуно или делимично), а само десет одсто деце издржава своје родитеље, подаци су синдиката „Независност”, који је, пре две године, урадио истраживање о материјалном положају пензионера.

Владан Чокић, магистар медицинске генетике, истиче да предрасуде о одласку у дом, пре свега код старих, а у извесном степену и код њихове деце представљају негативан фактор приликом доношења одлуке о смештају у неком дому за стара лица. То је у ствари феномен „одбацивања” и „шта ће ми околина рећи”. Како примећује овај доктор, људи још не могу да прихвате дом за старе као место које треба да им продужи и пружи квалитетан живот.

– Брачни парови се ређе одлучују за живот у дому пошто један брачни друг преузима бригу о другом у случају болести или инвалидитета – каже Чокић. – Промене у брачном статусу у старијем добу обично имају велики утицај на каснији живот удоваца који губе пружану подршку после смрти своје супруге. Насупрот томе, удовице се добро сналазе и задржавају мрежу помоћи које су имале и пре смрти мужа.

Овај доктор наглашава да је карактеристично да су већином старији мушкарци у браку, а старије жене удовице, да би се у познијим годинама смањивао број бракова и повећавао број удовица. Разлози ове појаве су у томе што жене живе дуже од мушкараца и што се жене обично венчавају са старијим мушкарцима. Такође, старији удовци се чешће поново жене од старијих удовица, коментарише он.

„Релативно мали број старијих људи је разведен, јер је развод био мање социјално прихватљив за раније генерације. Данашње млађе генерације, међутим, карактерише повећани број развода, па као последицу тога можемо ускоро очекивати и повећан број разведених у старијим годинама. Смањење наталитета, односно повећан број брачних парова без деце такође ће имати велики утицај на будућу негу и бригу старијих људи”, упозорава Чокић.

Он каже да старост није само нагомилавање година, већ и процес давања живота годинама, а не обрнуто.

Како упозорава доктор Чокић, у току старења деменција постаје растући проблем широм света. Према подацима Светске здравствене организације, деменција постоји код три одсто оних у старосној групи од 65 до 69 година, да би у старосној групи од 85 до 89 година достигла 30 одсто. Нажалост, још не постоји ефикасна терапија. Чланови породице у почетку имају кључну улогу у нези дементне особе, али комплексност болести, бројност породице и кућни распоред отежавају помоћ таквим особама, тако да се оне морају збринути у домове или социјалне установе.