Документарац о Пеци Поповићу

Премијера филма „Заробљено време”, о Петру Пеци Поповићу, биће одржана вечерас у Шибенику на осмом „Соло позитиво” филмском фестивалу, једном од најзначајнијих фестивалa музичких документараца у региону. Према сопственом сценарију документарац је режирао Милан Никодијевић, који је и продуцент, а филм је реализован у продукцији „Арбоса” из Новог Сада.

Према речима аутора, „Заробљено време” је прича о једној земљи, једном времену и једном човеку – Петру Пеци Поповићу, најауторитативнијем и, свакако, најпопуларнијем познаваоцу рокенрола у некадашњој великој Југославији.

– Без претензије да испричамо коначне истине о рокенролу, путовали смо са Поповићем диљем „емотивног завичаја”, бивше СФРЈ, у потрази за „изгубљеним временом” и драгим људима, најзначајнијим представницима ове културе, покушавајући да одговоримо на питање да ли је распадом Југославије рокенрол изгубио значај који је некада имао. Нема нових великих аутора, не појављују се генијални песмотворци, али зато данас само у Србији има гомила девојака са маргине, које се проглашавају „дивама”. У ситуацији када имате инфлацију дива, шта ће вам рокенрол? – пита се Никодијевић, у којој учествује 85 рокенрол стваралаца, продуцената и критичара, писаца, сликара и дизајнера.

На путовању кроз шест држава, у Београду, Крагујевцу, Сарајеву, Скопљу, Херцег Новом, Загребу и Љубљани, саговорници Поповића и Никодијевића у документарцу су: Корнелије Ковач, Горан Бреговић, Жика Јелић из „Ју групе”, Петар Јањатовић, Миломир Марић, Срђан Гојковић Гиле из „Електричног оргазма”, Давор Сучић – Сејо Сеxон, чланови група „Индекси”, „Тајм”, „Смак”, Дадо Топић, Саша Лошић Лоша из „Плавог оркестра”, Амира Медуњанин, Желимир Алтарац Чичак, Калиопи, Влатко Стефановски, Велибор Џаровски Џаро, Јосипа Лисац, Јура Стублић, Синиша Шкарица, Јанез Бончина, Зоран Предин, Момчило Бајагић Бајага, Џибони....

Петар Поповић исписује, тако, аутопоетичну историју глобалног феномена, поткрепљену прецизном фактографијом и луцидним закључцима учесника и сведока, стављајући је у шири, друштвени, идеолошки, национални, социолошки и културолошки контекст, преплићући чињенице, доживљено и домишљено. С друге стране, Никодијевић одаје захвалност Поповићу што је целу једну генерацију увео у рокенрол.

Филм „Заробљено време” сниман је две и по године на локацијама широм бивше СФРЈ. Екипа филма је походила митска места југословенског рокенрола, од клуба „Еуридика”, Радио Београда и редакције „Џубокса”, преко чувеног ФИС-а, где су почеле све велике сарајевске групе, Дома омладине у Крагујевцу, где је вежбао „Смак”, до хале „Тиволи” у Љубљани, где су одржавани „Бум поп” фестивали седамдесетих година прошлог века.

Премијеру филма у Србији требало би очекивати од јесени.