Жетва за струју

Енергетска се први пут нашла на ботошким ораницама и, судећи по приносима на почетку жетве, испуниће сва очекивања.

– Јесенас је засејана на приближно 100 хектара. Није захтевна култура, у односу на пшеницу потребна је трећина мање семена и нема потребе за прскањем. Принос у просеку износи 30 тона по хектару, а овогодишњих очекиваних 3.000 тона силажне масе завршиће у погону ботошке „Биоелектре”. То је довољно за упослење 30–40 одсто капацитета ове новоотворене енергане, а рачуница показује да је производња енергетске ражи изузетно исплатива, јер се уз цену од 5 динара за килограм може остварити приход од 150.000 динара по хектару – каже агроном Властимир Филиповић који се ратарством и прерадом ратарских култура у Ботошу бави скоро пола века.

Жетва још није завршена, а на простору на ком је скинута раж оре се земљиште и врше припреме за другу сетву на истим површинама, такође нове културе – енергетског сирка. Супстрат од прераде ражи у биоенергани вратиће се на њиве и бити искоришћен као органско ђубриво.

Сирак ће да доспе за жетву у октобру, а очекује се такође принос сличан као код ражи, значи додатних 30 тона биомасе, чиме се обезбеђује додатна сировина за рад електране. Остале потребне количине сировине даће силажни кукуруз, такође као друга култура у току једне године, па ће први индустријски погон за производњу „зелене струје” у овом делу Србије, снаге 600 кв, радити пуним капацитетом и производити 5 милиона киловат-часова електричне енергије годишње.

Изградњу „Биоелектре”, чија цена износи око 2,5 милиона евра, прошле јесени успешно је остварио предузетник Бранислав Поморишки. Он је 2011. основао фирму а електрану на биогас подигао је уз помоћ Владе Холандије, која је донирала опрему у вредности од 688.000 евра. Са 275.000 евра бесповратних средстава градњу је подржало Министарство рударства и енергетике, а у склопу наших међународних обавеза да обезбеђујемо и енергију из обновљивих извора.

Према речима Поморишког, у другој и трећој фази развоја овог пројекта планирано је повећање снаге електране на 1,8 мегавата и годишња производња од 15 милиона киловат-часова електричне енергије.

– Топлотна енергија која настаје као нуспроизвод користи се за загревање пластеника, али је у плану и изградња туристичких капацитета у којима би се овом енергијом загревали базени. Извесно је и загревање јавних објеката – школе, амбуланте, спортске сале, дома културе и других установа, а постоји могућност прикључивања приватних кућа и станова – каже оснивач „Биоелектре” Бранислав Поморишки.