Тајанствена лепотица дошла главе Готовини

Од нашег сталног дописника

Загреб, 4. априла – Мемоарска књига бивше главне хашке тужитељке Карле дел Понте управо се појавила у талијанским књижарама, али њени делови протеклих дана постали су преко медија доступни и хрватској јавности. Ради се о њеном виђењу и опису „лова” на хашке оптуженике из земаља претходне Југославије, а хрватску јавност посебно је заинтригирала њена тврдња да је вишегодишње Готовинино успешно скривање и измицање Хагу зауставила женска љубомора, и то властите супруге.

Тај део тужитељкине књиге преплавио је хрватске медије, а бројне реакције показују да у Хрватској још увек многи не могу да се помире с улогом хашком суда, наравно када су у питању оптуженици са хрватске стране. Карла дел Понте први пут открива да је за време хапшења одбеглог генерала Анте Готовине у ресторану на Канарским острвима са њим у друштву била и „прекрасна жена”, па закључује: „Можда је Готовинина супруга једноставно погрешила што није променила СИМ-картицу у прислушкиваном мобилном телефону, а можда је то урадила намерно – можда је она само једна од многих које су добиле ногу.”

После неколико година бежања и успешног скривања пред хашком потерницом Готовина је, наиме, лоциран и на крају ухваћен на основу прислушкивања једног од 18 мобилних телефона његове супруге Дуње Злоић, иначе пуковника Хрватске војске и својевремено личне секретарице од највећег поверења Туђмановог министра одбране Гојка Шушка. Сада се такође открива да је главна тужитељка од шпанске полиције, која је ухапсила Готовину, затражила да не објављују и део фотографије на којој се види дотична „прекрасна жена”, што је успешно остало тајна ево све до сада.

Велико занимање и бурне реакције у Хрватској доживљава и део књиге у којој Дел Понтеова описује своје натезање с Ватиканом. Баш као што је својевремено оптуживала врх Српске православне цркве да наводно помаже сакривање Караџића и Младића, тако је Карла дел Понте осумњичила и Католичку цркву у Хрватској да помаже у сакривању Готовине у неким самостанима на терену. Штавише, током 2005. године она је хрватском државном врху предала попис са више самостана  и информацију „пријатељске обавештајне службе” да је одбегли генерал сакривен у једном од њих, а тиме је покушала да дође и до самог папе у Ватикану, али безуспешно. Стигла је тек до ватиканског министра спољних послова Ђованија Лајоле, који јој је, на директно изражену жељу да је прими папа, реско одговорио: „Ако желите видети папу, можете у недељу доћи на Трг светог Петра”, како то иначе редовно чине многи верници из целог света.

Дел Понтеова описује како је желела да папу лично, као хашка главна тужитељка, замоли да утиче на Хрватску бискупску конференцију и католичко свештенство у РХ да не исказују јавну подршку оптуженом Готовини, али у томе није успела. „Чула сам да се мој бегунац налази у католичком самостану. Чула сам да Ватикан има најбољу обавештајну службу на свету. Мислим да би вама било најлакше утврдити је ли он заиста у неком самостану у Хрватској”, рекла је Дел Понтеова Лајоли на одласку, необављена посла.

Ови делови књиге главне тужитељке изазвали су и најбурније реакције у Хрватској, а посебно њена реченица да су „Срби курвини синови, а Хрвати подли курвини синови”. Тако је, на пример, то доказ функционеру ХДЗ-а Андрији Хебрангу да је Дел Понтеова „пуна мржње према Хрватима” (обрнута теза би му ваљда више одговарала), те да „та њезина силна сада откривена мржња према Хрватима објашњава њезине некоректне квалификације у оптужници против Готовине – од злочиначког подухвата до оптуживања свих, од државног врха до знаних и незнаних”. Хебранг зато сматра да Карла дел Понте „мора судски одговарати за клевету”.

Р. Арсенић