Фејсбук није баук

– Ма, од­лу­чи­ла сам да бу­дем мо­дер­на, а не за­о­ста­ла, али ми искре­но го­во­ре­ћи и не иду баш ти ком­пју­те­ри од ру­ке. По­што сам на не­ки на­чин при­ну­ђе­на на све ово, он­да ра­чу­нам на соп­стве­ну упор­ност. За са­да сам на­у­чи­ла да фо­то­гра­фи­је пре­ба­цим са вај­бе­ра на феј­сбук. То је ве­ли­ки по­мак за ме­не – до­да­је Ми­ли­ца и при­зна­је да, иако има отво­рен на­лог на овој нај­по­пу­лар­ни­јој дру­штве­ној мре­жи на ин­тер­не­ту, ипак не уме са­ма да по­ста­ви сво­ју сли­ку. 

– На­дам се да ће нас Је­ле­на и то­ме об­у­чи­ти. До са­да смо на ра­ди­о­ни­ци на­у­чи­ли ка­ко да укљу­чи­мо и ис­кљу­чи­мо ком­пју­тер, ра­ди­ли смо у про­гра­ми­ма ворд и екс­ел, са­зна­ли смо ка­ко се пра­ве фол­де­ри, ка­ко се ку­ца ма­лим и ве­ли­ким сло­ви­ма... – на­бра­ја Ми­ли­ца и при­зна­је да је сна­ла­же­ње на та­ста­ту­ри до­сад нај­бо­ље „ап­сол­ви­ра­ла”. 

Ка­да је не­ко у пен­зи­ји или у го­ди­на­ма за по­што­ва­ње, то ипак не зна­чи да не мо­же са стра­шћу да се окре­не но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма и дру­штве­ним ме­ди­ји­ма. На то под­се­ћа­ју и нај­но­ви­ји по­да­ци: број љу­ди ко­ји ме­сеч­но ко­ри­сте феј­сбук по­рас­тао је 17 од­сто. „Феј­сбу­ко­ва­ца” је са­да укуп­но 1,94 ми­ли­јар­де, али ге­не­рал­но со­ци­јал­не мре­же сва­ко­днев­но ко­ри­сти 27,4 ми­ли­о­на љу­ди ста­ри­јих од 55 го­ди­на, док 19 ми­ли­о­на осо­ба из ове гру­пе има про­фил на феј­сбу­ку.

А ка­кво је ста­ње у Ср­би­ји?

На­жа­лост, пен­зи­о­не­ри­ма и ста­ри­јим осо­ба­ма ко­јих у на­шој зе­мљи има 1.700.000, дру­штво се нај­че­шће ба­ви ка­да је реч о со­ци­јал­ним про­бле­ми­ма. Кон­стант­но се за­бо­ра­вља да су се­ни­о­ри у Ср­би­ји и те ка­ко ак­тив­ни и да се тру­де да иду уко­рак с вре­ме­ном, као гра­ђа­ни 21. ве­ка.

Не­зва­нич­ни по­да­ци по­ка­зу­ју да око 22 од­сто же­на и 39 од­сто му­шка­ра­ца од 55 до 74 го­ди­не у Ср­би­ји уме да ко­ри­сти ра­чу­нар. Нај­ве­ћи број шко­ла стра­них је­зи­ка већ го­ди­на­ма у свом про­гра­му има кур­се­ве стра­них је­зи­ка на­ме­ње­не пен­зи­о­не­ри­ма, јер је то пр­ви и ну­жан услов да се успе­шно слу­жи­мо но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма. Шко­ле ра­чу­на­ра та­ко­ђе ну­де те­ча­је­ве за се­ни­о­ре у свим ве­ћим гра­до­ви­ма у Ср­би­ји. Бес­плат­не обу­ке ор­га­ни­зу­ју се у Бе­о­гра­ду у свим клу­бо­ви­ма и днев­ним цен­три­ма за пен­зи­о­не­ре, као и у оп­штин­ским удру­же­њи­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма пен­зи­о­не­ра. Исту прак­су има­ју и удру­же­ња и клу­бо­ви за пен­зи­о­не­ре у свим де­ло­ви­ма зе­мље, ма­хом у ве­ћим ме­сти­ма. Обу­ку нај­че­шће др­же сред­њо­школ­ци и сту­ден­ти или во­лон­те­ри ко­ји су вољ­ни да сво­је зна­ње пре­не­су ста­ри­ји­ма.