Банкари спасили себе, а не „Агрокор”

Осим Загребачке банке и Најтхед фонда, који су још раније пристали на кредитирање, у новом кредиту учествује укупно двадесетак хрватских, руских, америчких и европских банака. Тако је, на пример из руске ВТБ банке потврђено да учествује у кредитирању, док Сбербанка још размишља хоће ли се придружити осталим повериоцима, јавио је РТЛ.

ВТБ раније није открио колики је њихов допринос у кредиту, али су поручили да не намеравају да продају своја потраживања према „Агрокору”. Челници Сбербанке, с друге стране, изјављивали су у неколико наврата да постоји могућност да продају своја потраживања у хрватском концерну.

Анте Рамљак, привремени управник концерна, изјавио је да је „Агрокор” успео да избегне стечај.

„С данашњим даном смо завршили фазу преживљавања. Успели смо сачувати компанију, неће бити стечаја и прелазимо у другу фазу, а то је фаза реструктурирања”, казао је Рамљак.

За брокера Ненада Гујаничића новоодобрени кредит за „Агрокор” значи да је компанија засад избегла стампедо поверилаца.

– Тиме је „купила” додатно време да проба да консолидује пословање и убеди повериоце, како финансијске, тако и друге, да је бизнис одржив. Велики део финансијских поверилаца је одобрио нове кредите у нади да ће спасити претходне пласмане, јер је било извесно да компанија на кратак рок не може опстати без кредита за ликвидност. Оно што је у целој причи повољно јесте сама камата која је четири одсто и нижа је од претходних кредитних задужења „Агрокора” – истиче Гујаничић.

Зоран Грубишић, са Београдске банкарске академије, каже да банкари приликом одобравања кредита управљају ризиком, а у конкретном случају њихови стари кредити концерну били су категорисани као проблематични, односно ненаплативи.

С обзиром на то да су укупна дуговања „Агрокора” већа од шест милијарди, а да само дуг према банкама износи око четири милијарде евра, то значи да су банкама заробљене паре због тога што су подржавале пословну експанзију Ивице Тодорића.

– С обзиром на то да је одобравање нових кредита везано за враћање дела старих дугова, банкари имају интерес да и даље финансирају овај хрватски концерн јер ће на тај начин једним делом очистити своје билансе. У конкретном случају 480 милиона старих дугова прећи ће из категорије ненаплативих у наплативе кредите, јер се према „лекс Агрокору”, зајмови одобрени после увођења принудне управе, сматрају приоритетним. Односно, први долазе на наплату – објашњава Грубишић.

Без обзира на то што, према признању Анта Рамљака, компаније које послују у Србији представљају најздравији део концерна, за њихово пословање је добро да је матична компанија на неко време превазишла кризу ликвидности.

У оквиру овог концерна у нашој земљи послују „Меркатор С”, „МГ мивела”, „Фриком”, „Дијамант”, „Кикиндски млин” и „Нова слога”. У њима је запослено нешто више од 11.000 радника.

У међувремену објављени су и финансијски извештаји за 2016. годину, па како може да се види на сајту Агенције за привредне регистре, „Фриком” је, упркос проблемима на крају 2016. године остварио добит од 1,5 милијарди динара. У плусу од 686 милиона динара је и зрењанински „Дијамант”.

Међутим, компанија „Меркатор С” имала је губитак на крају прошле године. После добитка од 380 милиона динара, који је остварен на крају 2015. године, пословање овог трговинског ланца на крају прошле године било је у минусу од око 1,8 милијарди динара.