Лакше се дише

И док читамо да је норвешки амбасадор Арне Санес Бјернстад непријатно изненађен критикама опозиције која је негативно прокоментарисала његову подршку Ани Брнабић, уз коментар да није то очекивао од демократских и прозападно оријентисаних странака, потребно је приметити да постоји још понеки угао гледања на важност премијерке ,,такве” сексуалне оријентације. Јер не дешава се баш све у јавности и на политичкој сцени само између ,,великих играча”, и није једино питање ко с ким манипулише, ко води популистичку политику и ко се којем светском блоку додворава. Много тога од животног значаја је у приватности породичног дома и другим важним приватним односима у којима се очекују видљиве промене набоље. И у школи, и на радном месту, у спортском клубу, на факултету, и у свим микросрединама у којима се крећу ЛГБТ јуниори и сениори – сада може лакше да се дише.

Наиме, родитељи и остали одрасли чланови породица ЛГБТ омладине у Србији по сазнању о њиховој сексуалној оријентацији и родном идентитету неретко прибегавају насилним методама ,,преваспитавања” настојећи да на тај начин одрже концепт који се назива принудном хетеросексуалношћу уз помоћ поступака дефинисаних као „ригидни режими нормализације“. Они се крећу од ограничавања слободе кретања, ускраћивања дружења, спортских активности и сличних казни, преко разних видова психичких притисака, принудног ,,лечења”, до физичког насиља и избацивања из родитељског дома.

Научна саветница Института друштвених наука

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ