У Немачкој живи десет милиона странаца

БЕРЛИН - У Немачкој живи 10 милиона људи који поседују искључиво страно држављанство, што је рекорд и највећи број странаца у последњих пола века, од када постоји Централни регистар за странце.

То је показала најновија статистика те 82-милионске нације, у којој је интеграција странаца важна тема и власти и опозиције, и заговорника и противника миграција.

Према подацима Савезног завода за статистику, чак 5,7 милиона, од укупно добрих 10 милиона људи са страним држављанством, колико је регистровано крајем прошле године, потиче из земаља које нису чланице Европске уније.

Највећи број нових усељеника у Немачку долази, пре свега, из Сирије, Авганистана и Ирака, показују статистички подаци, према којима је у зениту мигрантске кризе, 2015. године, у Немачку стигло 1,5 милион људи.

Прошле године је, међутим, њихов број смањен и регистровано је 480.000 придошлица.

Када је реч о грађанима Србије, чињенице и живот показују да су они пронашли своје место углавном у индустријски моћним покрајинама - Северној Рајни-Вестфалији, Баварској, Баден-Виртембергу, Хесену, Берлину, Хамбургу.., док по питању азиланата статистика показује да се они већ дуже не налазе међу првих 10 земаља по броју захтева за азил у Немачкој.

Грађани Србије, такође, важе за добро интегрисане грађане Немачке, чија деца посећују редовно школе, а они не живе од социјалне помоћи или изоловано, у гету, већ своју егзистенцију темеље, углавном, на раду и то у мањим фирмама, често у области туризма и угоститељства, али и у здравству, металној индустрији, производњи, пољопривреди, услугама чишћења. . . . ..

Немачка, због свог чувеног благостања и добре привредне климе, привлачи и грађане ЕУ, тако да, актуелни статистички подаци показују да у земљи живи и 4,3 милиона странаца, пореклом из ЕУ.

На повећање броја странаца у Немачкој, утиче, каже статистика, и наталитет - па је тако 2015. и 2016. године међу грађанима који поседују искључиво страно држављанство разлика у корист живота, односно, између наталитета и морталитета, била око 100.000 људи.

Да је Немачка привлачна за странце, показују и чињенице, према којима је од почетка 2015. године из Централног регистра странаца избрисано чак 230.000 људи, пошто су они, у међувремену, затражили и добили немачко држављанство.

Када је реч о расподели странаца по покрајинама, статистика показује да је и сада, као и раније, највећи број њих нашао ''ухлебљење'' у Северној Рајни-Вестфалији.

У тој највећој немачкој покрајини, са око 18 милиона становника, живи чак 2, 5 милиона странаца.

Странци нису правилно расподељени на територији Немачке: на истоку земље, у некадашњем ДДР-у, највећи број странаца дошао је из Сирије, Русије и Пољске, док је на западу државе највећи број Турака.

И ту, код Турака, почињу многи проблеми везани за интеграцију странаца у немачко друштво, али и расправе о томе да ли ислам у међувремену припада, или не припада Немачкој.

Они су, показују различите студије, лоше образовани, чешће од осталих странаца су без посла, слабо говоре немачки, живе од социјалне помоћи државе, а жене су им, углавном, домаћице - суморна је слика просечног Турчина у Немачкој, виђеног очима појединих истраживача друштвеног живота.

Овако депресивна слика безперспективног Турчина у економски моћној Немачкој покреће основно питање- ко је крив за његову судбину - он сам, због неспремности и одсуства жеље за интеграцијом или немачко друштво и политика.

Да у земљи и није све баш тако суморно, како показују нека истраживања, а указују и политичари и статистичари, који наводе да се у земљи, ипак, ствара „турска елита”, о чему пре десетак година није било ни говора.

Њој, рецимо, припада фудбалски репрезентативац Мезут Озил, турски политичари у Немачкој, као и растући број Турака са завршеним факултетом - многи лекари, инжењери, успешни привредници, глумци, новинари...

Фудбалер Оцил, преносе медији, каже да је његова дисциплина немачка, а опуштеност турска, да никада није имао проблема са интеграцијом и да је одрастао у две културе, оа из обе је узео најбоље.

И Емине Демирбикен-Вегнер, политичарка демохришћана канцеларке Меркел и ћерка једног турског столара, која је као осмогодишња девојчица дошла у Немачку и на почетку није знала једну једину реч немачког, а касније завршила студије германистике, каже да је тачна и вредна као Прус, а темпераментна и дарежљива као Турци.

Питање интеграције милиона странаца у Немачкој једна је од актуелних тема о којој се и пре и после избора дискутује, уз указивање да је тај процес, ипак, „двосмерна улица'' и да је, поред жеље за интеграцијом, потребна такође и „култура добродошлице''.  (Танјуг)