После Светске банке и ММФ критиковао ЕПС
Критике на рачун управљања и руковођења Електропривредoм Србије нису изостале ни током ове седме ревизије аранжмана с мисијом међународног монетарног фонда.
И док су током ранијих посета замерке на рачун ЕПС-а углавном биле због великог броја запослених и нерационалног пословања, овог пута је горући проблем пад производње угља и управљачки кадар.
Тако је током разговора с Александром Вучићем, председником Србије, пре два дана констатовано да „производња угља и струје и укупно пословање ЕПС-а у будућности морају бити неупоредиво бољи уз спровођење неопходних реформи у самој компанији”, да би Тони Верхеијен, шеф канцеларије Светске банке за Србију, истакао да је „ЕПС компанија са добрим развојним потенцијалима, али без одговарајућег управљања на средњи рок неће моћи да оствари резултат”. Те да му је потребан најквалитетнији менаџерски кадар и да ЕПС-ом треба да управљају професионалци.
Оно што је пре три дана рекао шеф канцеларије Светске банке, у петак је поновио и Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а. Како је истакао, у наредном периоду треба унапредити процес управљања и руковођења јавним предузећима.
– Видели смо шта се догодило са производњом струје у првом тромесечју – рекао је Руф.
Зашто је ЕПС трн у оку међународних финансијских институција? Чињеница је да је ово јавно предузеће у првом кварталу ове године имало пад производње угља од 18,3 одсто у односу на исти период прошле године, због чега је БДП у првом кварталу ове године био већи свега један одсто у односу на први квартал 2016.
ЕПС је како је и тада констатовано угрозио планове да бруто домаћи производ ове године порасте бар за три одсто. Да би се до краја године надокнадио заостатак из првог квартала, у наредна три месеца раст мора бити 3,7 процената, што неће бити нимало лако, ако се зна да се раст већ три квартала узастопно успорава са 2,8 на 2,5 па на један одсто.
Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ове компаније, каже да ММФ мора да схвати да је време либералног капитализма прошло и да најбољи менаџери нису попут оних америчких који су 2008. године изазвали светску економску кризу, већ професионалци.
– У компанији какав је ЕПС успешан менаџер мора да познаје производњу и да буде добар инжењер који је у струци напредовао корак по корак и тако упознао све процесе рада. Не може о добром менаџменту да говори неко ко не зна шта је рудник и никада није сишао у јаму, ко не зна како се производи струја – категоричан је Ковачевић.
Управо ја таква политика ММФ-а, која је стално инсистирала на рационализацији и смањењу броја запослених у овој компанији, довела ЕПС у ситуацију да остане без најбољих мајстора у производњи и инжењера.
– ЕПС ће успети да се по том питању опорави, јер има све услове да буде високопрофесионална компанија с младим људима који ће постепено бити увођени у посао – каже Ковачевић и додаје да ће ЕПС бити успешнији када држава престане да управља овим јавним предузећем и препусти професионалцима да раде свој посао.
– Нека неко из ММФ-а дође да успешније води ЕПС с најнижом ценом струје у Европи. Где је скупља производња, него финални производ, а да при том мора да слуша газду, односно државу и опрашта дугове фирмама које су у процесу приватизације како би их можда продала – истиче Ковачевић.
ЕПС са завршетком „Костолца Б” обезбеђује Србији дугорочно снабдевање струјом у наредних 30 година. Наш саговорник каже да ММФ треба да зна да ЕПС ради с истим капацитетима какви су били и пре 25 година, када је потрошња струје била неупоредиво мања. Иначе, ЕПС планира да у наредне три године, закључно са 2019. годином, настави позитивно да послује, односно, да му приходи буду већи од расхода.
Милојко Арсић, професор Економског факултета. каже да је неефикасно управљање јавним предузећима дугогодишњи проблем.
– Начин избора директора на ова места није добар, јер постоји велики партијски утицај. Када се погледају јавна предузећа у Србији види се да су на челу њих све партијски људи. Други проблем, ништа мањи је што ЕПС обавља социјалну функцију тиме што држи нереално ниску цену струје, запошљава кадрове који му нису потребни – каже Арсић.
Нелогично је, додаје, да предузеће које је имало пад производње угља у првом тромесечју, које треба да инвестира у развој, јер 25 година није саграђен ниједан нови капацитет, даје држави дивиденде.
– Држава треба тих пара да се одрекне и уложи у ЕПС као власник компаније. И да под хитно партијски изађе из ЕПС-а, а да као власник води рачуна о томе како послује компанија. И што је најважније држава с квалификованим, а не партијским, менаџментом мора да води рачуна да новац из ЕПС-а не цури на приватне фирме које су опет партијски повезане с овом компанијом – закључује наш саговорник.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


