Траљава борба са монополистима

Као кад полиција спроводи истражни поступак, чланови антимонополских комисија у појединим земљама света могу да "улете" у просторије неке фирме, "прочешљају" финансијске извештаје и на "лицу места" установе да ли се доминантан положај на тржишту злоупотребљава. Да у овом послу нема недодирљивих најбоље сведочи чињеница да је чак и Бил Гејтс "добио по ушима" због монополског понашања. Први пут, 2004. године, Европска комисија му је наметнула глобу од чак 497 милиона евра, док је други пут, у јулу 2006, Мајкрософту одрезана казна од 280,5 милиона евра.

У Србији, чини се, борба против монополиста иде траљаво. Део објашњења, изгледа, лежи и у законској процедури. Јер, то што је Комисија за заштиту конкуренције покренула поступке против "Салфорда" и Уније приватних пекара, бар засад, значи да је лоша реклама једина казна за прозване пекаре и млекаре. Пре него што се годишњи приходи ових компанија "окрње" за 10 одсто потребно је да комисија испита ситуацију на тржишту и донесе решење. Све што даље могу да ураде чланови Комисије је да на основу закључка поднесу прекршајну пријаву. Коначну одлуку, као и казну, доноси суд.  До тада ће, можда, и "вук однети магарца". Можда баш због тога, иако је Комисија за заштиту конкуренције основана пре безмало две године, до дана данашњег нико нико није кажњен због злоупотребе доминантног положаја. Чланови ове институције открили су један случај недозвољене концентрације и два пута констатовали да је злоупотребљен доминантни положај. У овим случајевима поднети су захтеви за покретање прекршајног поступка против друштва "Пример Ц", кабловског оператера СББ и против БАС-а. Законом су прописане врло високе новчане казне које се крећу од три до 10 одсто укупног годишњег прихода, али је поента у томе што их у Србији још нико није осетио на својој кожи.

Чланови комисије су и раније истицали да им оваква процедура, у великој мери, "везује руке".

– Недостаје нам много боља сарадња са републичким органима. Ако, примера ради, од Републичког завода за статистику затражимо да нам достави податке о зарадама, а они нам одговоре да то не могу, јер су у обавези да чувају своје изворе, онда ми морамо да се ослонимо на извештаје које нам шаљу фирме које проверавамо. Питање је колико њима може да се верује. Потребно је да се донесе законска одредба којом ће се државним органима наложити да нам неометано достављају информације – кажу у Комисији за заштиту конкуренције.

Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, истакао је да Комисија за заштиту конкуренције мора јавно да изађе са анализом да ли у Србији има монопола и у којим гранама привреде. Међутим, мало људи зна да у овој надлежној институцији ради мање од десеторо људи и да је велики посао доказивања спао на неколико стручњака. Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије, ипак истиче да их додатно охрабрује то што сада и државни званичници јавно почињу да говоре о монополизованој српској привреди.

– Атмосфера се мења, питање је само колико су и да ли су наши министри спремни да иду до краја у борби са монополистима – каже председница Комисије за заштиту конкуренције.
А. Николић

--------------------------------------------------------------------------

Нема препрека за интеграцију Имлека и Новосадске млекаре

Спајање београдског Имлека и Новосадске млекаре не представља кршење антимонополских прописа, саопштила је јуче Комисија за заштиту конкуренције.

Тој комисији су стигле пријаве у којима се наводи да је у току стварање монопола у млекарској индустрији, интеграцијом Имлека и Новосадске млекаре.

Имлек и Новосадска млекара су у већинском власништву Денјуб фуд групе и њихово спајање Комисија за заштиту конкуренције тумачи као унутрашњу реорганизацију, која не ремети конкуренцију на тржишту.

Денјуб фуд група, према подацима Централног регистра, власник је 80 одсто капитала Имлека и 29 одсто капитала Новосадске млекаре, у којој и Имлек има удео од 24 одсто.

У власништву Денјуб фуд групе су и зајечарска, суботичка и земунска млекара.
Бета