Танке казне за кидање каблова

Поред пресецања високонапонских каблова, која су учестала у последње време, неимари широм града приликом извођења радова умеју да успут закаче и покваре водоводне и канализационе цеви и телефонске каблове. Штету наносе комуналним предузећима, али и хиљадама суграђана који усред зиме остану без струје, или у врелим летњим данима без воде.

– Да се овакве грешке не би понављале неопходно је да инвеститори пре почетка радова проуче планове и онда добро процене где ће да копају – каже Владан Луковић, градски секретар за инспекцијске послове.

Власници објеката, који трпе штету због нестанка струје, као што се прекјуче догодило у бројним фабрикама дуж Батајничког друма, према Луковићевим речима, имају законско право да покрену тужбу против извођача радова или непознатог починиоца. Преко Градског центра за обавештавање и узбуњивање комунална предузећа пријављују градској инспекцији да им је „окрњена” инфраструктура. Секретаријат за инспекцијске послове онда наређује хитно отклањање квара и подноси пријаве против извођача који су најчешће приватне фирме али, ако су криви, каже Луковић, не штеде ни градска комунална предузећа, чији рад надгледају.

Прослеђивање пријава против „Београдских електрана”, чији су радници недавно у два наврата исекли каблове „Електродистрибуције Београд”, каже Луковић, није у њиховој надлежности, већ су о томе бринули други инспекцијски органи. Из Секретаријата за инспекцијске послове судијама су недавно упућене пријаве против „Београд пута”, који је нанео штету „Водоводу и канализацији”.

– У граду има доста градилишта, па је и логично да се овакве грешке понекад догађају. Не кажем да инвеститори не треба да воде рачуна како и где им радници копају, само наглашавам да где се ради ту се и греши. Не мислим да неимари намерно оштећују инсталације, већ то чине из непажње или због разлика између постојећег пројеката и ситуације на терену – истиче Луковић.

Ови прекршаји могу да се третирају као оштећење туђе ствари, за шта су правним лицима запрећене казне од 12.000 до 500.000 динара. Међутим, највиша новчана казна никада није изречена, објашњава Луковић, и ту види један од главних проблема учесталости оштећења цеви и каблова.

– У потпуности се залажем за изрицање што већих казни, јер инвеститор, који плати 500.000 динара за пресецање кабла, после тога ће строго водити рачуна да грешку не понови. Новчане казне које изричу судије су ниске, али сматрам да то нема никакве везе са евентуалном корупцијом у судству и није моје да о томе говорим – истиче Луковић.