Већина путева и даље води у Београд

Војводина је била друга „обећана земља”: у северну покрајину се протекле године доселило 13.390 особа. Током претходне године укупно је 125.682 житеља Србије променило пребивалиште, то јест преселило се из једног у друго насеље на територији републике. Статистика бележи само оне који су промену пребивалишта пријавили MУП-у. Највећи број њих доселио се у Београд, затим у регион Војводине, потом у регион Шумадије и западне Србије, а на последњем месту је регион јужне и источне Србије.

Просечна старост особа које су током 2106. године промениле пребивалиште је 34,4 године, а занимљива полна статистика говори да су жене биле те које су чешће мењале место боравка. С обзиром на то да највећи број „интерно расељених” жена има између 25 и 34 године, демографи указују да су промени адресе пре свега кумовали  романтични разлози, односно удаја у другом граду. Важно је напоменути да се ова „емигрантска статистика” не односи на студенте, који у највећем броју случајева не мењају место боравишта када одлазе на студије у универзитетске центре.

Подаци изведени из анализе Републичког завода за статистику такође сведоче да 54 одсто интерних миграната спада у категорију „издржаваних особа”, 37 одсто су радно активне, док удео особа са личним примањима износи девет одсто. Од 169 општина Србије, само је 41 имала позитиван миграциони салдо у претходној години, то јест већи број досељених у односу на одсељене. У 128 општина забележен је негативан миграциони салдо – из њих је отишло више особа него што је дошло.

За повећање броја становника у Београду пре свега су заслужни „досељеници” с обзиром да главни град Србије већ дуже време има негативни природни прираштај.

Анализа такође показује да се највише празне варошице са 10.000 до 30.000 становника, а потом насеља која имају између 50.000 и 70.000 житеља.

Демографи упозоравају да се сваке године из Србије исељава око 30.000 особа и подсећају да због негативног природног прираштаја  годишње нестане град величине Шида, јер чак 30.000 особа више умре него што се роди. Због тога је у последњих десет година број становника у Србији смањен за око 370.000 – само на основу природног прираштаја. Ову статистику, објашњавају демографи, не може брзо да поправи ни евентуални нагли скок наталитета.