Плес, музика и светлост

Кореодрама „Навах” египатског кореографа Мунира Сајида изведена је у Студентском културном центру као део програма Београдског летњег фестивала. Овај соло комад између плеса, музике и светлости изводи се уз живу музику оријенталног инструмента, али с призвуком модерне уметности. Звук производи електрична лауата с мултиефектом петље, док извођач плеше или пева.

На арапском језику навах значи језгро. Идеја перформанса је инспирисана нуклеусом с различитим елементима од којих сваки уноси стабилност и снагу попут уметника на сцени који стварају чврсту и стабилну везу између плеса, музике и светлости.

Публика је уживала у изведби тројице плесача који су својим покретима подражавали контраст између рата и мира и идеју да се и у стању хаоса може успоставити спокој у уму.

Плесом је постигнут и контраст између звука и тела који се тек понекад синхронизују. Играчи су се нашли заглављени на месту које су створили замишљајући да су у стабилном стању не разликујући сигурност и страх.
Мунир Сајид је почео да се бави савременим плесом 2007. и сматра се припадником нове генерације савременог плеса у Египту. Он је стекао велико искуство радећи као плесач и кореограф и учествовао је на више фестивала у различитим земљама као што су Француска, Холандија, Италија, Шведска, Тунис, Сирија, Либан... Саид је 2014. године у сарадњи с Британским саветом у Египту представио перформанс назван „Prophesy/Submission”. Најистакнутији соло и групни радови за које је урадио кореографију су „The Other & Me”, „Maybe”, „Don’t Make Me Hurt You”, „Dead Dog/Vision”, „A Room Filled With Smoke”, „Small Story”. Сајид држи радионице савременог плеса у више културних установа у Каиру.

У комаду је учествовао и Мостафа Рашад, певач и извођач из Каира, који је сарађивао с многим бендовима из Египта и иностранства. Био је члан групе „Фабрика” с којом је имао турнеју у САД. Учествовао је у бродвејским представама „Јадници” и „Фантом из опере”, као и у бродвејској представи у Каиру „Ел Леила ел Кебера”. Наступао је с оперском певачицом Невен Алуба и певао на њеним концертима у Каирској опери.

Пре извођења представе публика је имала прилику да у Великој галерији СКЦ-а погледа самосталну изложбу Немање Мараша, уметничког фотографа и доцента на Институту за уметничку игру из Београда, под називом „Изложба апре”. Поставка садржи портрете играча из света балета и уметничког плеса.

Ауторова идеја била је да забележеним тренутком сачува непоновљив израз којим играчи показују емоције и умор после тек одигране представе. Да би се то остварило, поставио је иза сцене позадину с црним зидом која је омогућила хватање несвесног израза којим се откривају осећања фотографисане личности.