​Дијалог са природом

Александар Палавестра (1956) уз своју професионалну каријеру археолога и универзитетског професора паралелно се бави хералдиком и успешно ствара у области илустрације. По принципу спојених судова, историчност и систематичност, посвећеност и креативна интелигенција, као основне особине његовог интелектуалног хабитуса, из теорије и историје археологије, преносе се и на илустрацију која је, више од навике да се црта и бележи, постала пасија.

Детињство профилише личност, а Палавестру је већ тада привлачио свет природе и њене необичности. Овај својеврсни дијалог са природом често је у релацији са развијеном навиком да док (необавезно) црта изоштрава своју концентрацију на часу, факултету или састанку сводећи то не/пријатно време на прихватљиву меру перцепције.

ОПШИРНИЈЕ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ