Централна банка опомиње, провизије расту

Иако у овоме нема никакве логике, такав потез очигледно је у вези са чињеницoм да се грађани највише опредељују за динарске позајмице. Супротно очекивањима, банкари најмање провизије наплаћују за обраду стамбених кредита – најчешће један одсто. 

– Овакву праксу су увеле стране банке које су почеле да послују у Србији после 2000. године. Висина провизија се мењала у последњих 17 година. Она се кретала од 0,5 до 2,5 одсто од износа кредита – рекао је за „Политику” Дејан Гавриловић, председник Удружења за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива”. Банке су, додаје, почеле да подижу ту накнаду када је усвојен Закон о заштити корисника финансијских услуга јер им је, због ограничавања наплате одређених провизија, маневарски простор за убирање профита постао сужен.

Већина банака, по истраживању „Политике”, ову накнаду и даље наплаћује у процентуалном износу, а не у фиксном како је сугерисала централна банка. Гавриловић каже да то није најважније већ да ли оне уопште имају право да грађанима намећу такве трошкове.

Подсећамо, „Ефектива” је на свом сајту објавила допис који је, пре неколико дана, стигао на адресе свих пословних банака у Србији. НБС је поручила банкарима да накнаде које наплаћују прилагоде стварним трошковима које имају. Указано им је, такође, да цену кредита треба да одређује искључиво каматна стопа. 

– Накнаде и трошкови не треба да буду замена за камату, или да служе надокнади губитка које би банка могла да претрпи због прениско одређене номиналне каматне стопе – наводи се у документу НБС. Подсећају и да их на та правила обавезује Закон о облигационим односима. НБС је изразила и забринутост због све већег броја грађана који се због наплате провизија обраћају суду што би, како се наводи у допису, могло да увећа трошкове банака.

Иначе, о незаконитој наплати накнада за обраду кредита почело је више да се говори у мају ове године када је та провизија и званично „пала” на суду. Правоснажном пресудом Вишег суда у Сомбору банци је наложено да клијенту врати 450 франака и плати судске трошкове, уз образложење да је све трошкове које је имала морала да укалкулише у годишњу камату. То је охрабрило многе бивше и садашње дужнике да пресавију табак и туже банке. Гавриловић каже да је преко „Ефективе” до сада покренуто око сто тужби, а уверен је и да НБС располаже таквим подацима.

 – Грађани им се вероватно обраћају и покушавају приговорима то да реше или НБС преко судова има такве информације. Због тога су и упутили допис банкама. Јер право на тужбу имају практично сви који су се претходних година задуживали у банкама – каже наш саговорник.