Север Црне Горе напустило 50.000 становника

Скоро тридесетак година надали су се бољем животу који им је обећавала тродеценијска власт Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића и коалиционог партнера Социјалдемократске партије Ранка Кривокапића.

Све се завршило на обећањима: једино је власт била успешна у продаји и затварању скоро свих привредно-индустријских жила куцавица, и то за „мале паре”, а поједина предузећа чак за један евро.

У производним погонима у Бијелом Пољу уништен је Вунарски комбинат „Вунко” и конфекција „Јекон”, фабрике обуће „Ленка” и „Младост”, металска индустрија „Имако”, војна фабрике „Прва петољетка”, прехрамбени комбинат „Бјеласица”, фабрика минералне воде „Рада”, транспортно предузеће „Транссервис”, грађевинско предузеће „Радник”, дрвни комбинат „Шпиро Дацић”, погон „Полипак”... У овим компанијама и мањим предузећима радило је преко 10.000 људи.

У најсевернијој варошици Рожаје, која је по свим показатељима најсиромашнија на северу Црне Горе, ради свега 16 одсто радно способних људи, према подацима локалне управе. Затворен је индустријски гигант „Горњи Ибар”, трговинско и земљорадничко предузеће „Бисерница”, фабрика декоративног папира „Декор”,  машинских елемената „Фамод”, аутопревозно предузеће „Трансервис”, фабрика „Кристал” која је пословала у оквиру великог зајечарског система стаклене индустрије. Овдје је уништено и неколико текстилних фабрика.

И поред напора да се у Беране врати живот и напора председника Драгослава Шћекића који оцењује да је тешко вратити онај развојни замах који је овај град на реци Лиму имао до деведесетих година прошлог века. Такву тврдњу Шћекић заснива на чињеници да је власт Демократске партије социјалиста за две и по деценије уништила Рудник мрког угља, фабрике целулозе и папира „Беранка” и коже „Полимка”, фабрику за производњу гума „Гуминиг”, као и фабрику за производњу папира „Целулозе” у Беранама на Рудешу.

А варошица Андријевица, која се ослањала на Беране, скоро да је замрла. Још једино ради покоји кафић и основна школа. У Андријевици затворене су фабрике – изолационих материјала „Термовент”, кондиторских производа „Сокоштарк”, „Мермер”, „Штампарија” и фабрика тапета и погон кожне галантерије „Полимка”.

Нада зимског туризма, град на реци Тари – Колашин, једино приходује од туризма зими и делом у августу. Накад је у колашинским фабрикама радило стотине његових грађана, а данас су врата њихових погона затворена, а хале поравнане са земљом и распродате домаћим тајкунима за „ситан новац”. Тако је нестала надалеко позната „Импрегнација дрвета”, „Експорт дрво”, „Транспортно” и највећа трговачка мрежа на северу „Велетрговина” и пољопривредни комбинат „Сињајевина”...

И градић премијера Душка Марковића, Мојковац, избрисао је са листе произвођача чувени дрвни комбинат „Вукман Крушчић” у Мојковцу где је радило хиљаду и по људи. У Мојковцу не ради рудник олова и цинка „Брсково”, велико трговинско предузеће „Бојна њива”, фабрика за производњу цигле....

Статистичари-демографи већ годинама упозоравају да из северне Црне Горе масовно одлазе грађани још од 1991. године.

Према подацима које је саопштила НВО „Евромост” из Бијелог Поља, север Црне Горе је за последњих 25 година изгубио 50.000 становника.

„Зар није драматичан податак да је, према попису из 1991. године, северни регион бројао 218.592 становника, а тај број се до 2003. године смањио за 23.713 становника. Наиме, те године, према попису, северни регион је имао 194.879 становника. Тренд исељавања становништва се наставља и до 2011. године, када се број становника умањио за 17.042”, подаци су „Евромоста”.

Према попису становника из 2011. године, на северу је живело 177.837 становника и, када се упореде подаци из пописа 1991. и 2011. године, према саопштењу „Евромоста”, за две деценије се број становника у општинама на северу смањио за 40.755 становника, а само у последњих пет година, односно до 2016. године, на овом подручју број становника смањен је за додатних десет хиљада.

Према резултатима пописа из 1991. године, највише становника на северу је имала општина Бијело Поље – 55.268, затим општина Пљевља – 39.590 и општина Беране са 38.953 становника. За две деценије, до 2011. године, у општини Бијело Поље се број становника смањио за 9.217, у општини Пљевља за 8.807 и у општини Беране за 4.983 становника.

Да је северни регион Црне Горе осиромашио, види се и из податка да се тренутно преко 20.000 грађана налази на заводима за запошљавање док је корисница накнада за мајке са троје и више деце 8.911, али се након укидања ове врсте надокнада још не зна колико је нових социјалних случајева у овом делу Црне Горе.