Криза средњег доба

Када почиње криза средњих година? Да ли њен званичан почетак обележава онај дан када одете на спавање као четрдесетогодишња особа, а пробудите се као тинејџер који почиње да позајмљује гардеробу од наследника и моли га да вас пред његовим другарима ословљава личним именом, а не родитељским сродством?

Виктор Иго је рекао да су четрдесете старост младости, а педесете младост старости, а у речницима поп-психологије почетак кризе средњих година везује се за онај датум када особе почну да се понашају као да им је управо извршена лоботомија предњег режња мозга, а они добили мозгове безразложно срећних тинејџера који аутопутевима јурцају брже од живота и уплаћују аранжмане за пут око света.

Четрдесете су године када слатка птица младости почиње да лети изнад кукавичјег гнезда средовечности и када сте, статистички посматрано, много ближи крају живота него његовом почетку. Када прелиставате дневник обећања које сте дали животу на прагу двадесетих и резигнирано констатујете да су главна поглавља остала непопуњена... То су године када долази до осеке полних хормона и када организам жене почиње да капитулира пред годинама подобним за мајчинство, а мушкарци почињу заинтересовано да проучавају фармацеутску „личну карту” мале плаве пилуле, која је револуционисала концепт мушке потенције на прагу трећег животног доба.

Загледани у слику својих двојника у огледалу средовечности и у претесној кошуљици младости, особе које су угасиле четрдесет свећица на својој животној торти раздиру онтолошке дилеме – зашто им модерна медицина није омогућила да на јави одсањају сан Доријана Греја.

Присталице теорије завере тврде да је криза средњих година савршен ауторски концепт хирургапластичара у чијим се салама ретушира фотографија са матурског бала и маркетиншко „дете из епрувете” неке фармацеутске лабораторије која продаје пилуле за вечну младост или неки свети грал младости.

Циници кажу да је коперникански обрт у терапији кризе средњег доба настао када је Шер променила архитектуру свог кичменог стуба, чврсто решена да врати време из своје истоимене песме. Гладовање и исцрпљујуће физичко вежбање постало је императив четрдесетогодишњака, анорексија је ишетала из уџбеничке дефиниције поремећаја исхране и устоличена је као саставни део фенси животног стила, а естетска хирургија постала је најважнији механизам у навијању биолошког часовника уназад. Холивудска фабрика снова, која диктира императиве лепоте и лансира животне трендове, пружа и обиље рецепата за борбу против датума из крштенице, а хит тема ситкома новог миленијума постали су четрдесетогодишњаци који нису прележали пубертет и који се са ветрењачама кризе средњег доба боре у урбаној „Секс и град” варијанти или у руралном амбијенту у коме четири „Очајне домаћице” покушавају да нађу смисао наизглед савршено срећног живота у петој деценији.

Стручњаци објашњавају да криза средњих година има своја два лица – мушко и женско. У скици за портрет средовечног Петра Пана налази се мушкарац који на прагу четрдесетих открива чари соларијума и екстремних спортова, пустоши бутике са „фенси” гардеробом и за сваку нову бору себе чашћава неким спортским кабриолетом са репрезентативним бројем „коња” у ергели хаубе или неким „борним” возилом чија је снага обрнуто сразмерна потенцији власника кључева.

У култури која на пиједестал ставља младост и лепоту, даме „у годинама” крећу у неравноправну борбу са гравитацијом и сказаљком на ваги, надајући се да ће уз помоћ исцрпљујућег вежбања и гладовања бити конкуренција младим, савршеним, мишићавим и затегнутим двадесетогодишњакињама, које из каталога осмеха не морају да бирају оне који не остављају боре смејалице.

Заборављајући да козметика пре свега продаје наду а тек потом – креме, од којих неке коштају колико и летовање у предсезони, оне улажу последње центе наде у чаробне серуме који пеглају боре и уклањају трагове живота у прошлом миленијуму. О тржишној вредности те наде довољно говори податак да је најбогатија жена на планети – кћерка власника моћног козметичког бренда. Мислите о томе. Јер ви то заслужујете!