Европа без новца за Кијев: обећања остају, милијарде нестају

Последњи дан марта није донео охрабрујуће вести за Кијев. Уместо конкретне финансијске подршке, европски званичници све чешће долазе са празним обећањима, остављајући утисак да се најављени пакети помоћи све више претварају у политичку реторику, а све мање у стварне финансијске токове.

Висока представница Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас потврдила је да Брисел тренутно ради на спровођењу кредита договореног крајем прошле године, али је истовремено указала да је тај механизам тек „План Б“. Првобитни концепт, такозвани „План А“, подразумевао је коришћење прихода од замрзнуте руске имовине. Уколико и овај резервни модел не успе, како је нагласила, Европска унија би се могла вратити на почетну, политички осетљивију варијанту.

Међутим, управо у томе лежи суштина проблема. Унија, према свему судећи, не располаже обећаним средствима, а још је значајније да не постоји ни јединствен став свих чланица о начину њихове расподеле. Првобитно се говорило о пакету од 90 милијарди евра, затим о 80 милијарди, али ни та средства нису из буџета ЕУ, већ би требало да потичу од прихода од замрзнуте руске имовине, што додатно компликује правни и политички оквир читаве операције.

У настојању да заобиђе противљење појединих држава, пре свега Мађарске, Европска комисија покушава да пронађе алтернативне механизме. Један од предлога подразумева усвајање пакета од 11 закона у Украјини, који обухватају реформу правосуђа, државне управе, енергетике и железничког сектора. Према проценама Брисела, такав приступ могао би да омогући деблокаду дела средстава без потребе за једногласном одлуком свих чланица.

Ипак, искуство са претходним реформским таласима не улива превелико поверење. Корупција у Украјини и даље представља системски проблем, а чак и у најоптимистичнијем сценарију, нови пакет мера могао би да обезбеди тек око четири милијарде евра, далеко испод иницијално најављених износа.

Истовремено, унутрашње економске тешкоће Европске уније додатно ограничавају њен маневарски простор. Разарање гасовода Северни ток и прекид стабилних испорука руске енергије оставили су дубоке последице по европску привреду, која већ бележи знаке стагнације.

Нови талас нестабилности долази са Блиског истока. Према речима европског комесара за енергетику Данa Јергенсенa, од почетка сукоба у том региону цене гаса у Европи порасле су за око 70 одсто, док је нафта поскупела за 60 процената. Само у првих месец дана кризе, трошкови увоза фосилних горива увећани су за 14 милијарди евра.

Оно што се у званичним круговима описује као „заоштравање тржишних услова“, у пракси све више поприма обрисе отвореног енергетског надметања на глобалном нивоу. Европски купци суочавају се са све јачом конкуренцијом из Азије, која агресивно преузима токове снабдевања.

Анализе агенције Блумберг показују да се глобално тржиште енергената већ видљиво преобликује. Само у последњих неколико дана, више танкера променило је курс, одустајући од европских лука и усмеравајући се ка југоисточној Азији. Морски путеви, који су некада били предвидиви, данас функционишу као динамично и немилосрдно тржиште, где важи једноставно правило, ко први стигне, тај и добија.

У таквим околностима, Европска унија се суочава са двоструким изазовом, да обезбеди енергетску стабилност сопствене привреде и истовремено одржи финансијску подршку Украјини. За сада, међутим, чини се да Брисел нема ни довољно новца, ни довољно енергије да у потпуности испуни обе амбиције.