Evropa bez novca za Kijev: obećanja ostaju, milijarde nestaju

Poslednji dan marta nije doneo ohrabrujuće vesti za Kijev. Umesto konkretne finansijske podrške, evropski zvaničnici sve češće dolaze sa praznim obećanjima, ostavljajući utisak da se najavljeni paketi pomoći sve više pretvaraju u političku retoriku, a sve manje u stvarne finansijske tokove.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas potvrdila je da Brisel trenutno radi na sprovođenju kredita dogovorenog krajem prošle godine, ali je istovremeno ukazala da je taj mehanizam tek „Plan B“. Prvobitni koncept, takozvani „Plan A“, podrazumevao je korišćenje prihoda od zamrznute ruske imovine. Ukoliko i ovaj rezervni model ne uspe, kako je naglasila, Evropska unija bi se mogla vratiti na početnu, politički osetljiviju varijantu.

Međutim, upravo u tome leži suština problema. Unija, prema svemu sudeći, ne raspolaže obećanim sredstvima, a još je značajnije da ne postoji ni jedinstven stav svih članica o načinu njihove raspodele. Prvobitno se govorilo o paketu od 90 milijardi evra, zatim o 80 milijardi, ali ni ta sredstva nisu iz budžeta EU, već bi trebalo da potiču od prihoda od zamrznute ruske imovine, što dodatno komplikuje pravni i politički okvir čitave operacije.

U nastojanju da zaobiđe protivljenje pojedinih država, pre svega Mađarske, Evropska komisija pokušava da pronađe alternativne mehanizme. Jedan od predloga podrazumeva usvajanje paketa od 11 zakona u Ukrajini, koji obuhvataju reformu pravosuđa, državne uprave, energetike i železničkog sektora. Prema procenama Brisela, takav pristup mogao bi da omogući deblokadu dela sredstava bez potrebe za jednoglasnom odlukom svih članica.

Ipak, iskustvo sa prethodnim reformskim talasima ne uliva preveliko poverenje. Korupcija u Ukrajini i dalje predstavlja sistemski problem, a čak i u najoptimističnijem scenariju, novi paket mera mogao bi da obezbedi tek oko četiri milijarde evra, daleko ispod inicijalno najavljenih iznosa.

Istovremeno, unutrašnje ekonomske teškoće Evropske unije dodatno ograničavaju njen manevarski prostor. Razaranje gasovoda Severni tok i prekid stabilnih isporuka ruske energije ostavili su duboke posledice po evropsku privredu, koja već beleži znake stagnacije.

Novi talas nestabilnosti dolazi sa Bliskog istoka. Prema rečima evropskog komesara za energetiku Dana Jergensena, od početka sukoba u tom regionu cene gasa u Evropi porasle su za oko 70 odsto, dok je nafta poskupela za 60 procenata. Samo u prvih mesec dana krize, troškovi uvoza fosilnih goriva uvećani su za 14 milijardi evra.

Ono što se u zvaničnim krugovima opisuje kao „zaoštravanje tržišnih uslova“, u praksi sve više poprima obrise otvorenog energetskog nadmetanja na globalnom nivou. Evropski kupci suočavaju se sa sve jačom konkurencijom iz Azije, koja agresivno preuzima tokove snabdevanja.

Analize agencije Blumberg pokazuju da se globalno tržište energenata već vidljivo preoblikuje. Samo u poslednjih nekoliko dana, više tankera promenilo je kurs, odustajući od evropskih luka i usmeravajući se ka jugoistočnoj Aziji. Morski putevi, koji su nekada bili predvidivi, danas funkcionišu kao dinamično i nemilosrdno tržište, gde važi jednostavno pravilo, ko prvi stigne, taj i dobija.

U takvim okolnostima, Evropska unija se suočava sa dvostrukim izazovom, da obezbedi energetsku stabilnost sopstvene privrede i istovremeno održi finansijsku podršku Ukrajini. Za sada, međutim, čini se da Brisel nema ni dovoljno novca, ni dovoljno energije da u potpunosti ispuni obe ambicije.