ДСС нуди подршку Тадићу за изборе у септембру 2008.

Демократска странка Србија била би спремна да подржи лидера Демократске странке Бориса Тадића као јединог кандидата владајуће коалиције на председничким изборима, али под условом да они не буду одржани пре септембра 2008. године, сазнаје "Политика" у врху партије Војислава Коштунице. Како тврди наш извор, то је одговор на захтев ДС-а да "народњачки блок" подржи Тадића већ у првом кругу, односно да нема свог кандидата за председника државе. Подршку ДСС-а у Тадић би "зарадио" пристајањем на одлагање избора, а, с друге стране, како тврди наш извор, ДСС би био спреман да преузме одговорност за промену Уставног закона, или, у најмању руку, "новинама у тумачењу", које би у том случају биле нужне.

Да подсетимо, у Уставном закону записано је да председнички избори треба да буду расписани најкасније до 31. децембра, односно најкасније 60 дана од усвајања последњег сета закона којима се уређују положај и избори за председника Републике, одбрана и Војска Србије, спољни послови и службе безбедности. Ова друга одредница, према тумачењу ДСС-а, могла би да буде искоришћена за оправдање одлагања председничких избора, а да се не ризикују оптужбе за кршење Уставног закона.  

Да су неслагања око датума избора, а не размимоилажења у ставовима око уласка Србије у НАТО, како се спекулисало претходних дана, довела до прве озбиљније кризе у коалицији на власти потврђује и чињеница да су две најјаче странке први пут од формирања владе јавно сучелиле своја мишљења.

Захтев за одлагање избора у ДСС-у правдају страхом да би после 10. децембра могло да дође до једностраног проглашења независности Косова, признавања од Сједињених Америчких Држава, а можда и ЕУ. Овај догађај могао би озбиљно да дестабилизује државу, поготово после изборне кампање у којој би заједнички кандидат наступао са обећањем да се неће дозволити отцепљење покрајине. Незадовољство грађана који би се могли сматрати изневереним могло би да доведе до јачања радикалних снага, а у ДСС-у страхују чак и немира.

У ДС-у, међутим, сматрају да би управо могућност једностраног признавања Косова требало да буде аргумент више да се избори одрже ове зиме.

Како за "Политику" тврди високи функционер Демократске странке, у том случају би шансе Тадића да победи биле много веће, нарочито ако би имао подршку коалиционих партнера. Одржавање председничких избора тек након решавања косовског проблема могло би озбиљније да угрози шансе лидера демократа за победу.

"Ако, рецимо, Косово крајем године прогласи независност, а САД и неке европске земље, можда и цела Европска унија, то признају, с каквом платформом Тадић може да изађе пред грађане и победи", каже овај функционер ДС-а, напомињући да су у његовој странци изненађени захтевом ДСС-а за одлагање избора који је ових дана изнет у јавност. Наиме, из ове странке подсећају, а јуче је то јавно урадио и министар у Влади Србије и функционер ДС Драган Ђилас, да је управо ДСС, када се формирала влада, увео такозвани шести принцип поделе власти, да уколико је председник из ДС премијер мора да буде из ДСС.  

"Одатле произлази да, уколико Борис Тадић није председник, ни Војислав Коштуница није премијер", рекао је Ђилас.

Он је у изјави за Радио Б 92 поновио став странке да би председнички избори у Србији требало да буду одржани што пре и да Тадић на њима добије подршку коалиционог партнера ДСС.

"Очекујем да на тим изборима Борис Тадић добије велику подршку Демократске странке Србије", рекао је Ђилас за београдски Радио Б 92 и додао да "нема ниједног јединог разлога да се председнички избори не одрже у року који закон прописује".

Ђилас је нагласио је да он сматра да ће Тадић победити на изборима и без подршке ДСС-а и додао да је "интерес ДСС-а да се та ствар што пре рашчисти".

Ђилас је оценио да је прича о одлагању избора због Косова бесмислена, јер нико данас у Србији не може да каже да ће преговори о Косову бити завршени 10. децембра.

У ДСС, како тврди извор "Политике", тврде да постоје озбиљне индиције да би управо то могло да се догоди и да би после тог датума САД могле да признају једнострано проглашену независност Косова.  

Међутим, упркос захтевима ДС да се изјасни око подршке председничком кандидату, према последњим изјавама функционера странке премијера јасно је да ДСС још нема намеру да то учини.

Председник Политичког савета ове странке Радојко Обрадовић изјавио је јуче да је још дуг период до избора, јер је претходно потребно донети читав низ закона – о председнику, о дипломатији, војсци, службама безбедности.

"Главни одбор ДСС ће, када закони буду донети и председнички избори расписани, одлучити о учешћу на изборима и о томе да ли ће странка имати свог кандидата", рекао је функционер ДСС и најавио и могућност промене Уставног закона "ако се странке договоре".

Обрадовић је изјавио да ДСС има неколико кандидата који могу да учествују и победе на председничким изборима и да би "подршка било којем кандидату док избори нису расписани, отворила многа питања, међу којима и зашто не разговарамо о предлогу кандидата за градоначелника Београда и других градова и о неким другим изборима".

Извор "Политике" из ДС-а, међутим, тврди да је још раније са ДСС-ом било договорено да владајућа коалиција истакне заједничке кандидате за градоначелнике већих градова.
Д. Матовић

--------------------------------------------------------------------------

АНКЕТА

Да ли ће расписивање председничких и локалних избора бити одложено за следећу годину и коме би то одговарало, а коме не?

Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа Нова српска политичка мисао, сматра да неодређеност Уставног закона пружа могућност да председнички и локални избори, супротно одредбама овог правног акта, буду расписани после 31. децембра ове године.

– Уставни закон прописује два услова за одржавање избора, а то су крај ове године и доношење читавог низа закона којима се, између осталог, уређује положај председника републике, као и овлашћења локалне самоуправе. Усвајање ових закона морало би да претходи расписивању избора – рекао је Вукадиновић. Према његовом мишљењу, и ако се оставе по страни преговори о решавању статуса Косова и Метохије, ефикасност Скупштине Србије је таква да су шансе за расписивање избора до краја године минималне.

– Нико неће бити на губитку уколико избори буду расписани почетком следеће године. Иако Демократска странка тренутно инсистира на расписивању председничких избора до краја године, њихов кандидат Борис Тадић неће изгубити подршку гласача ни ако председничка трка започне на пролеће – казао је Вукадиновић.

Владимир Гоати, председник Транспарентности Србија, каже да би евентуално одлагање расписивања избора морало да буде праћено и изменом Уставног закона, а свако друго његово тумачење "неће донети добро Србији".

– Уставни закон је савршено јасан и неко може само да се поиграва са њим тумачећи га другачије. Одредба о расписивању избора до 31. децембра је категоричка и може бити измењена само доношењем новог уставног закона – рекао је Гоати. Када су у питању избори за председника републике, он сматра да би, уколико би били расписани до 31. децембра, председнички избори били реприза оних одржаних 2004. године, када је Борис Тадић у другом кругу победио Томислава Николића са 53 према 45 одсто гласова.

– Кандидати који би можда могли да промене овај однос снага, пре свега мислим на Зорана Дракулића и Мирољуба Лабуса, морали би да обезбеде милионе евра како би опстали у трци за председника, будући да појединац иза кога не стоји страначка машинерија има мале шансе у изборној кампањи.

Миодраг Радојевић, из Института за политичке студије, верује да избори највероватније неће бити расписани до краја ове године, будући да је неопходно да се испуне сви услови потребни за њихово одржавање.

– То су две врсте услова, правни и политички. Под правним подразумевам усвајање читавог сета закона којима се регулише надлежност председника државе и локалне самоуправе, а пре расписивања избора потребно је изабрати и судије Уставног суда. Евидентно је да се нису стекли ни политички услови за расписивање избора, односно да чланице владајуће коалиције нису постигле сагласност о томе – рекао је Радојевић. Он сматра да је незахвално прогнозирати коме би расписивање избора до 31. децембра могло да иде на руку, а коме да одмогне.

– Исход избора зависи од низа догађаја који би се могли догодити до дана када би они били одржани. Расплет косовске кризе и могуће доношење решења о његовом коначном статусу могло би да доведе до апстиненције великог броја бирача, или њиховом окретању опозиционим странкама.

Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука у Београду, оцењује да би расписивање председничких избора до краја ове године био минимум поштовања легализма.

– Код председничких избора ситуација је јасна, јер закони чије се усвајање помиње у Уставном закону као један од услова за њихово расписивање не би променили правила изборне трке. Када су локални избори у питању, ситуација је другачија јер још није пронађено право решење за представљање грађана, али и мањина, у локалним парламентима. Стога не треба очекивати расписивање локалних избора у року наведеном у Уставном закону, али би одлагање избора за председника значило да политичка опортуност има примат над највишим правним актом једне земље – рекао је Стојиљковић. Он сматра да кандидат Демократске странке за председника има веће шансе у изборној трци док се ситуација са коначним статусом Косова и Метохије додатно не заоштри.

– Уколико решење статуса КиМ добије неповољан контекст по Србију, кандидат Српске радикалне странке може да очекује већи број гласова него на претходним изборима.
М. Албуновић