Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аристократско стопало

Аристократско стопало
Представљање књиге Оливере Катарине у башти клуба „Полет” (Фото А. Васиљевић)

„Моја генерација детињство је проводила играјући се по рушевинама разореног Београда, који су Немци 1941. бомбардовали без милости. После честих бежанија, из Добановаца у Ваљево, па из Ваљева у Земун и Добановце, моја се породица најзад сместила у стан у Поп Лукиној 15, поред тада разрушеног моста на Сави којег данас зовемо Бранков мост…” Овако своју аутобиографску исповест почиње легендарна Оливера  Катарина, на првим страницама своје књиге „Аристократско стопало”. Промоција на којој се ова дива дружила са посетиоцима приређена је у башти клуба „Полет” у Цетињској улици.

Глумица и певачица у овом штиву на 200 страна, које је објавила Издавачка кућа „Контраст”, осим о свом детињству говори и о првој љубави, путу у Париз, академији, Атељеу 212, филму „Скупљачи перја” који је обележио њену каријеру, уметничкој каријери…

Присетила се синоћ и недавног повратка у Кан после пола века. Признаје да је била тужна јер многе њој драге колеге нису међу живима. У разговору за наш лист оценила је да се за њено стваралаштво више занимају млади људи.

– Са младима се боље разумем, него са својом генерацијом, ето и млада екипа издавача објавила је ово моје дело – истиче Оливера Катарина.

Она подсећа да су њен рад увек више ценили у свету јер је наш народ, који иначе бескрајно воли, склон да туђи успех анализира и на њега ставља сенку, као неку врсту вечитог питања „а да ли је он баш тако вредан, талентован…”. У иностранству је то другачије. И сада, како вели, у Кану, осетила је неизмерно поштовање Француза. Они су, закључује Оливера, народ који кад некога заволи – то је до краја живота.

– Много пута ми се десило да за песме које ја певам, као што је „Нишка бања”, кажу – то је лоша песма, кафанска. А онда се та нумера нађе на репертоару чувеног италијанског хора. И сад волим кафане и песме, ево овде бих радо запевала јер осећам заједништво, а то великим сценама фали – искрена је Катарина.

На промоцији су учествовали Нађа Парандиловић, уредник у „Контрасту”, и Игор Станојевић, режисер. Ово узбудљиво штиво оживљава успоне и падове једне од последњих правих дива са екс-ју простора, кроз чији живот су се преламале кључне фигуре и догађаји бивше Југославије.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Марку Павковићу: Филм "Скупљачи перја" био је Западни пројекат демонизације Срба, како су у Риму у IV веку демонизовали становнике Хелма (КолоВеније - Балкана) са измишљотинама о најезди милион Визигота који мрзе Римљане да би мобилисали римско друштво које је било у распаду - измишљени Визиготи су убрзо нестали а онда је настала измишљотина о насељавању Словена у V веку. Тај црни талас "кинематографије" је продужио Кустурица са филмовима о "ромском" Балкану (који тако треба да постане и Ромејски као и Румунија), што је Запад опет здушно наградио. Оливера је очигледно била изнад тих антисрпских игара и зато је "систему" постала неугодна. Нису очекивали од ње такав степен неблагодарности. Нисмо ли сви били део тог "система" а да нисмо схватали игре тих лутковода који су са врха повлачили конце за марионете? У томе што сте Ви навели управо је још већа њена вредност да се оградила од тог антисрпског посрнућа.
Јадранко Ш.
У нашој кинематографији црни талас никада није престао и кулминирао је тек са Кустурицом. Он се темељно негује и одржава преко ФДУ, а заснива се на самомржњи и селекцији кључних студената из круга двојке. То се лепо види из филмова које снимају млади редитељи у којима се углавном промовише насиље и наркоманија. У позоришту не можете бити неко ако претходно нисте режирали Чекајући Годоа, којим испирају мозак студената свих генерација, итд. Али све то нема везе са Оливером.
Божидар Митровић, доктор правних наука
Искрене честитке из Москве у име Друштвене организације Обједињење Срба и у име моје породице Оливери Катарини, истинској српкињи. Нема код ње падова, како хоће да наметне А. Куртеш него само посрнуће, али не Оливере, него политичког система који није хтео да је прихвати кад схватио да је она истински заштитних српске традиције па су је медији и други контролори друштва игнорисали. А она је увек била поносна и високо држала своје достојанство и таленат. Све честитке на истрајности.
Марко Павковић
Оливера никада није била изван политичког система, већ његов део. Не може се направити таква каријера изван "система" ма шта то значило. Питање је само зашто је престала да буде миљеница. За то је потребно детаљно познавање биографије и околности. Наравно то не умањује њен уметнички допринос култури.
ljiljana
Procitala sam je odavno,dopala mi se...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.