Немачко-турска неслагања прете новом мигрантском кризом

Берлин је оштро протестовао због хапшења десет бораца за људска права међу којима је и један Немац. У затвору се налази и дописник „Велта” Денис Јуџел, који има турско и немачко држављанство. Они су осумњичени да да су наводно припремали провокативне акције и да подржавају терористе. Немачка сада тражи њихово хитно ослобађање, што у Анкари доживљавају као мешање у унутрашње послове земље и притисак на независност правосуђа.

Шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел је најавио „промену немачке политике према Турској”. Влада у Берлину тврди да Анкара оптужује поједине немачке фирме које раде у Турској да подржавају терористе и позвала је своје грађане да буду опрезни јер им у Анадолији може бити угрожена безбедност.

У Анкари одбацују те тврдње и оптужују Берлин да се претворио „у рај за терористе” који угрожавају безбедност Турске. „Наш народ то никада неће заборавити”, истичу у влади.

„Немачка треба пре свега да одговори зашто пружа уточиште терористима који беже из Турске и зашто им даје финансијску помоћ. Може ли Берлин да објасни како Радничка партија Курдистана (ПКК), која је забрањена у Европи, слободно држи скупове на њеним улицама и то под полицијском заштитом”, изјавио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган. У Анкари тврде да су у Немачкој нашли уточиште и затражили азил многи турски официри на служби у НАТО-у и дипломате који се плаше да се врате у земљу јер су били повезани са имамом Фетулахом Гуленом који је покушао пуч.

Заоштравање односа између Турске и Немачке могло би, како се наговештава, да угрози и сарадњу Анкаре и Брисела у решавању избегличке кризе. У Берлину најављују да ће се заложити да Унија ускрати финансијску помоћ Анкари (три милијарде евра у првој фази) коју је у марту прошле године обећала како би Турска на својој територији зауставила армију бескућника. Влада прети да ће у том случају подићи рампе на својим западним границама и да ће пропустити три милиона избеглица које сањају о бољем животу у Немачкој, Аустрији, Шведској.

Судар Немачке и Турске није новијег датума и њега треба сагледати у ширем контексту. То је заправо криза у односима Турске и Европске уније пошто у последње време не могу да нађу заједнички језик око многих питања, поготово после прошлогодишњег покушаја пуча, након кога су уследили масовни прогони политичких противника председника Ердогана. У Бриселу оцењују да се Турска удаљила од европских демократских вредности после покушаја удара, као и да земља не поштује владавину права. Уније тражи да Анкара укине ванредно стање  које је на снази више од годину дана.

Први велики судар на релацији Берлин-Анкара се десио почетком прошле године када је немачки парламент усвојио резолуцију у којој се потврђује да је пре сто година над Јерменима извршен геноцид на просторима османског царства. После тога Турска није дозволила немачким посланицима да посете своје официре у ваздухопловној бази Инџирлик који су у саставу међународних коалиционих снага које се боре против Исламске државе. Уследила је немачка одмазда: Ердогану није дозвољено да одржи митинг са турским радницима који живе у Хамбургу током недавног самита Г-20.

У Бриселу ће се после дуже паузе идуће седмице одржати састанак на високом нивоу између Турске и  ЕУ, тврде медији у Истанбулу. За истим столом ће се наћи  Федерика Могерини и Јоханес Хан, а са друге стране биће шеф дипломатије Чавушоглу и министар за евроинтеграције Омар Челик. Како се најављује у МИП у Анкари на дневном реду ће се наћи приступни преговори Турске и ЕУ који годинама тапкају у месту, заједничка борба против тероризма, криза у немачко-турским односима и заустављање мигрантског таласа.