Хоћемо добре односе са Црном Гором

ИНТЕРВЈУ
У међународним односима се тренутно дешавају изузетно важни догађаји и стање се динамично мења, оценио је у разговору за "Политику" министар спољних послова Србије Вук Јеремић непосредно после прве седнице Спољнополитичког савета, неформалног тела чије ће препоруке министар и министарство моћи да користе у процесу креирања спољне политике. Погоршање односа са Црном Гором и протестна нота коју је амбасадорка ове земље уручила Министарству спољних послова док је у истој згради конституисан Спољнополитички савет као да потврђују Јеремићеву процену.

Шта очекујете од Савета?

Очекујем да то буде тело у оквиру кога ће се отворено размењивати мишљења о најважнијим спољнополитичким питањима. Та дебата ће бити неформалног карактера, неће се водити записници, а оно што буде речено на Савету не би било примерено цитирати. Министар спољних послова ће присуствовати седницама Савета, за чијег је председника изабран Живорад Ковачевић. Једна од важних ствари у којима би Савет заиста могао да помогне јесте креирање спољнополитичке стратегије Србије за наредних десет година. Министарство спољних послова би желело да до краја ове или почетком следеће године усвоји ту стратегију, а ја сам замолио Спољнополитички савет да својим знањем и искуством допринесе прављењу тог програма.

Стратегију ће усвојити министарство или влада?

По Уставу, спољну политику утврђује влада и у том смислу она би требало да усвоји стратегију коју ће предложити Министарство спољних послова.

Ипак, у последње време из владе стижу разне изјаве. Да ли вам смета што изгледа као да много људи води спољну политику Србије?

Као у свакој коалиционој влади, а таквих влада има у многим земљама, не само у Србији, мора да се уложи додатни напор да би се усагласила јединствена политика у било ком домену, па и у домену спољне политике. Усвајање закона о спољним пословима биће ту од велике помоћи.

Што се тиче изјава било ког државног функционера, мислим да је то ипак питање креирања политике и, на крају крајева, одговорности свих оних који улазе у јавну расправу.

Да ли су изјаве Александра Симића и Велимира Илића о Црној Гори угрозиле добросуседске односе са том земљом?

Влада Републике Србије у том смислу има јасну политику у вези са Црном Гором. За нас је она међународно призната држава, чланица Уједињених нација, са којом имамо намеру и потребу да градимо добросуседске односе. Мислим да је то стратешки интерес наших двеју земаља и грађана Србије и Црне Горе и зато сви треба да будемо изузетно одговорни.

Изјаве Симића и Илића су неодговорне?

Политика владе према Републици Црној Гори је ово што сам вам рекао. Ми смо у Министарству спољних послова примили формалну реакцију Црне Горе. Та кореспонденција ће, у складу са прописима, бити разматрана у оквиру институција владе.

Питам Вас то и због изјава које дају министри из ДСС-а и Александар Симић о НАТО-у. Стиче се утисак да влада у два гласа говори о односима са НАТО-ом, па зашто не би и о Црној Гори?

Велики број представника земаља чланица је на састанку Северноатлантског савета, којем сам у среду присуствовао приликом предаје Презентационог документа за Партнерство за мир, дискутовао са високим степеном забринутости на тему изјава које у последње време долазе из Београда о односима Србије и НАТО-а. То су махом биле државе које нас подржавају у за нас најважнијим националним питањима, које су наклоњене компромису за статус Косова и Метохије. Ту се сада више не говори о НАТО-у као организацији, говоримо о појединачним ставовима држава које су његове чланице. Основна тачка Северноатлантске повеље је да је напад на било коју њену чланицу напад на целу Алијансу, као што и напад на Алијансу има значај напада на сваку њену чланицу.

Овде не говоримо о нападу.

То је филозофија Северноатлантског савеза. Иако не говоримо о физичком нападу, о агресији, већ о реторици, ја сам у среду у Бриселу чуо оштру критику изјава из Београда и то од представника држава као што су Шпанија, Норвешка, Румунија, Словачка... Све су те земље ставиле до знања да је таква реторика разлог за забринутост. Нама ће бити апсолутно неопходна подршка кључних међународних чинилаца да бисмо спровели у дело европску интеграцију и очување територијалног интегритета земље. То неће бити могуће без подршке најважнијих земаља, а многе од њих су чланице или ЕУ или НАТО-а.

Да ли неко поставља услов Србији да прво уђе у НАТО да би ушла у ЕУ?

Тако нешто не постоји. Постоје земље чланице ЕУ које нису чланице НАТО-а, постоје и земље НАТО-а које нису чланице ЕУ и то није формално-правно повезано. Ипак, треба имати у виду да је проширењу ЕУ на исток и југоисток Европе претходила безбедносна консолидација тог простора – прво се проширио НАТО, чиме се безбедносно стабилизовала та област, а тек касније је дошло чланство у ЕУ. То не мора бити случај на Балкану, али треба имати у виду да је без потпуне стабилности тешко замислити спровођење сложених реформи потребних да би се постигли Копенхашки критеријуми за чланство у ЕУ.

--------------------------------------------------------------------------

Са Тадићем у Њујорк

Ко ће представљати Србију у Њујорку 28. септембра, када би требало да дође до првог директног разговора Београда и Приштине?

Прво ће 18. септембра у Лондону бити још један састанак са "тројком", на којем ће бити договорен формат директног састанка који би требало да се догоди 28. септембра. Тек након тих консултација моћи ћу да вам одговорим на то питање, али оно што знам је да ћемо у Њујорку 28. септембра бити председник државе и ја као министар спољних послова, јер ћемо учествовати у раду Генералне скупштине УН.

--------------------------------------------------------------------------

Чланови Савета

У Спољнополитичком савету је четрнаесторо стручњака за међународне односе – Живорад Ковачевић, који је изабран за председника, Војин Димитријевић, Душан Лазић, Иво Висковић, Соња Лихт, Владета Јанковић, Светозар Стојановић, Дејан Јанча, Триво Инђић, Драгољуб Мићуновић, Ватрослав Векарић, Горан Свилановић, Јелица Минић и главна уредница "Политике" Љиљана Смајловић, као једини представник медија. По Јеремићевим речима, сви чланови имају драгоцено знање и искуство.