Већина у БиХ подржава европски курс земље

Судећи по тим показатељима могло би се закључити да упркос декларативном опредељењу безмало свих политичара у оба ентитета за чланство у ЕУ, неку другу политичку трасу мање проналазе житељи у РС, ентитет ком се неретко пребацује флертовање с Москвом, а чији политички врх европски пут нескривено подређује аутономији РС, уз поруку да Европа може бити политичко одредиште „само под условом да Српска буде јасно видљива на том путу”.

За разлику од бољих бриселских ученика који седе у политичким клупама у Сарајеву, где се тешко налазе они који су спремни отворено упуте замерке европским захтевима, мада и сами представници ЕУ повремено подсете на то да је европске реформе углавном донекле успешније применила РС у односу на суседни ентитет.

„За разлику од претходних година, сада највећи део грађана сматра да европски пут БиХ има алтернативу. Ово мишљење знатно чешће заступају грађани ФБиХ, него РС”, наводи се у истраживању спроведеном на узорку од 1.200 испитаника.

Да ли снебивање Европе да без задршке приступи овом простору доприноси опредељењима грађана и томе да одједанпут виде и алтернативу, коју вероватно проналазе у ономе што им се предочава као извесније, између осталих можда и Турској или Арабији, земаља на чији пораст утицаја у БиХ недавно упозоравају и европски званичници и медији?

Или, можда, као пожељне опције провејавају и неке друге уније, на самом Балкану, које се такође помињу у јавности: „Све више грађана ЕУ виде као далеку перспективу, нешто апстрактно и далеко. Али зато је све израженије оно што они више виде, присуство других земаља, Турске, Арабије или Русије”, оценила је за наш лист Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке.

Резултати показују и то да би 69,2 одсто грађана БиХ на референдуму о чланству гласало за улазак БиХ у ЕУ.

„У поређењу с истраживањем из 2016. број грађана који су опредељени за улазак БиХ у ЕУ јесте мањи за око седам одсто, а више је и оних који су рекли да на референдум не би ни изашли”, појаснила је за Радио Слободна Европа портпаролка Дирекције за европске интеграције БиХ Марина Каваз Сиручић.

Шта је допринело томе да избледи сјај Европе у очима грађана БиХ?  „Ту су проблеми миграција и брегзита, што је наилазило на веома погодно тло да се ојача став евроскептика. Ти су догађаји послужили као згодан изговор и алиби и домаћим политичара да наставе са форсирањем теза да ће се ЕУ распасти када дође наш ред на чланство. То су два фактора која су се међусобно подупирала”, каже Тања Топић. Привлачности обећаног чланства засигурно, примећује она, не доприноси ни став појединих чланица које се проширењу нескривено противе, па не одбацује ни одговорност саме ЕУ, уз напомену: „Политичким елитама у БиХ није искрен циљ да се спроведу реформе па им оклевање ЕУ дође као кец на десетку.”

Подаци о седам процената мањем интересовању за Европу и натполовичном броју оних који виде и неке друге путеве коинцидирају са забринутошћу појединих европских, али и домаћих званичника, који минулих седмица виде пораст утицај Турске и Арабије у БиХ, у мери да су се могле чути чак и квалификације о „исламизацији Балкана”.

О томе је након самита лидера у Трсту извештавао и немачки „Шпигл” који у свом интернет издању, анализирајући између осталог досадашњу улогу ЕУ у региону констатује да је Европа изгубила привлачност, а да се Турска и Арабија појачано труде око муслимана у БиХ, на Косову и у Албанији.

Интернет портал „Хојте”, другог програма јавног немачког сервиса ЗДФ, такође, преносе медији у РС, пише о ситуацији на Балкану: „БиХ је претходних деценија уједињавала пре свега тежња ка ЕУ. Тамо где та нада све више нестаје, други испуњавају настали вакуум и искоришћавају фрустрације људи. Док је руски председник велики идол бројних Срба, Бошњаци славе Ердогана. Русија подржава српски део земље, Турска финансира џамије и улице у бошњачким подручјима. Она слови за највећег инвеститора у осиромашеним деловима земље. А ту је још и утицај заливских земаља одакле долазе они који купују куће и одмаралишта и истовремено се међу традиционално толерантним босанским муслиманима земље залажу за строже поимање ислама”, наводи „Хојте”.

Без обзира на то што грађани налазе алтернативу Бриселу, иако се у истраживању не нуди опција која би открила шта би то била замена за чланство у ЕУ, истраживање ДЕИ показује да и даље постоји изразито снажна жеља грађана за ЕУ, па европски пут подржава 69,2 одсто грађана БиХ, 76,6 одсто у ФБиХ и 56,4 одсто у РС.