Више зарађују, а још презадужени

Према саопштењу Агенције за привредне регистре (АПР) о пословању привреде у 2016. и подацима Народне банке Србије о броју блокираних рачуна правних лица и предузетника у протеклих седам година, прошлогодишње повећање нето добитка није значајније утицало на побољшање ликвидности привреде.

Укупан број блокираних рачуна дужника у привреди у децембру 2016. у поређењу са истим месецом 2015. смањен је, али само захваљујући значајном смањењу броја блокираних предузетника, док је број блокираних фирми повећан. На крају првог полугођа 2017. број блокираних рачуна дужника правних лица и предузетника био је знатно већи.

У најкраћем, налаз аналитичара АПР-а о стању финансија српске привреде у 2016. гласи: „Показатељи ликвидности су благо повећани, али су још остали на прилично ниском нивоу.” То значи да је привреда још презадужена, њен дуг се ланe повећао 4,6 одсто, а удео њеног капитала у укупним изворима финансирања достигао је тек 35,7 процената.

Све у свему, компаније су још лоше платише, показало је недавно представљено истраживање компаније „ЕОС матрикс”. Ипак, стање са наплатом је далеко од доброг, али је боље него 2009.

 Занимљиво је да, иако имају краће рокове, 79 одсто грађана и предузетника у Србији рачуне измирују на време.

Према речима Ивана Николића, директора истраживања у Економском институту, анкета спроведена у зиму 2016, показала је да су, генерално, компаније код нас лоше платише. Иако им је законом одређен рок плаћања до 60 дана, у Европи до 46 дана, 67 одсто наших компанија плаћа своје рачуне у року и по томе су при дну табеле. Редовне платише међу фирмама у Србији своје обавезе измирују у просеку до 46 дана од приспећа рачуна за наплату. По томе су само испред грчких фирми. За само 12 одсто рачуна на наплату се чека мање од 30 дана, а најредовније се плаћају услуге.

Сваки трећи рачун у Србији се не плаћа на време. После истека рока за плаћање компаније на свој новац чекају у просеку још 50 дана, док је у европским земљама то чекање сведено на 21 дан, показало је представљено истраживање компаније „ЕОС матрикс”. Грађани и предузетници су редовније платише од предузећа. Иако имају краће рокове, 79 одсто њих измирује своје обавезе на време, што је европски просек.

Што су рокови плаћања рачуна краћи, грађани и предузетници их редовније плаћају, и по томе су међу најбољима у Европи.

Иако је стање са наплатом у Србији још далеко од доброг, Мирослав Милетић, потпредседник Привредне коморе Србије, сматра да је оно данас ипак боље него 2009, када је привреда због неликвидности била пред колапсом. Уз напомену да се са неликвидношћу привреда бори од почетка деведесетих прошлог века, Милетић указује да је побољшање видљиво од 2014, а држава није више генератор неликвидности.

Како је дошло до осетног повећања профита српске привреде у 2016. години?

– Доминантан је утицај три групе чинилаца – каже Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке. – Прво, раст привредне активности, затим пад трошкова енергената, као и смањење трошкова финансирања. Јефтинији енергенти и пад камата на кредите у збиру се процењују на 137 милијарди динара, што чини 85 одсто прираста профита у 2016. у односу на 2015. Треба имати на уму да је реч о привременим чиниоцима. На другој страни, у 2016. забележен је осетан раст расхода зарада, као и амортизације и пореза на добит.

Арсић наглашава да је за напредак српске економије и раст стандарда грађана неопходно да се на дужи рок одржи висока профитабилност привреде. То би омогућило да сопствена средства домаће привреде буду један од важнијих извора инвестиција у висини 15 одсто бруто домаћег производа, што је далеко од садашње стварности. Укупне инвестиције у 2016. нису достигле ни 19 одсто БДП, а за одрживи раст неопходно је да домаћа привреда, држава и страни инвеститори заједно годишње улажу по 25 одсто свега створеног.