Останите активни и у трећем добу

Колико ћете бити здрави и самостални у трећем добу у великој мери зависи од ваше физичке активности. Са сваком деценијом после педесетог рођендана човек губи све више снаге, а срчане функције постепено почињу да слабе. Поред слабије исхране и хормонских промена, на погоршање здравственог стања највише утиче то што већина људи у позним годинама време проводи углавном дремајући у фотељи.

Никад није превише касно да се почне са вежбањем, а пролећни дани су право време за промену навика. Наравно, свако би спортом требало да се бави у складу са сопственим могућностима и уз консултације са лекаром. Они који занемаре чињеницу да њихово тело не поседује исте способности као пре две или три деценије ризикују да се повреде или погоршају своје здравствено стање, поготово ако болују од хроничних болести.

Пре свега, требало би обезбедити адекватну одећу и обућу. Специјална обућа посебно је важна за оне који имају артритис, дијабетес или ортопедске проблеме. Потражите и партнера за вежбање: у друштву је све лакше и забавније, а подршка пријатеља или чланова породице пружиће вам додатну мотивацију.

Приликом вежбања не треба журити. За почетак, довољно је поћи у краћу шетњу или се попети уз петнаестак степеника. Чим осетите прве знаке умора или бол, треба стати. Физичка активност у „златном” добу другачија је од вежбања којим се баве млади. Оно што је некада представљало уобичајени кућни посао може постати гимнастика: уместо да радите вежбе истезања, можете да обришете полицу са књигама или да дохватите шољице са горњег дела кухињског ормарића.

За вежбање вам чак није потребно ни превише времена. Вежбе равнотеже можете да радите док чекате у реду у самопослузи. Лагано премештајте тежину с ноге на ногу, а затим се наизменично издижите на прсте и пете.

Колико год вам се овакве вежбе чиниле једноставне, већ после неколико седмица осетићете њихово позитивно дејство: увећање мишићне масе, снаге и покретљивости. Појачано кретање утиче и на убрзање метаболизма и смањење масних наслага. Покретљивији зглобови умањиће болове код оболелих од артритиса и омогућити обављање свакодневних послова, као што су чишћење куће или подизање лакшег терета. Побољшана равнотежа смањује могућност падова, који за последицу често имају ломове костију, док умерена физичка активност успорава процес остеопорозе.

Не треба занемарити и психолошку корист: људи који се у позним годинама баве физичком активношћу задовољнији су квалитетом свог живота, ређе падају у депресију и имају боље памћење од својих неактивних вршњака.