Мине и даље узимају животе у БиХ

Пре извесног времена из Савета министара БиХ потврђено је да је проблем мина идентификован у 129 општина и да се мине налазе на 8.800 микролокација, те да то директно утиче на безбедност 545.000 становника.

У Савету министара признају да се добрано касни са реализацијом плана деминирања којим је предвиђено да до 2019. године БиХ буде очишћена од мина, а као разлог наводе недостатак финансијских средстава. Напомињу да је од 2009. до прошле године реализовано само пола од планираног, то јест од 720 километара квадратних очишћено је свега 360 километара. „Тренутно се може констатовати кашњење од четири године. Разлог за то је недостатак финансијских средстава”, кажу у Савету министара и подсећају да је у реализацију 50 одсто планираних операција деминирања, од предвиђених око 330 милиона евра утрошено нешто више од половине тог износа.

Стратегију противминског деловања, по којој је БиХ од 2019. године требало да  буде земља без мина, Савет министара усвојио је 2008. године. А од почетка провођења противминског деловања, у чему је кључну улогу имао Центар за уклањање мина (БХМАЦ), у БиХ су у периоду од 1996. до 2016. године ослобођена  3.073 километра квадратна сумњиве опасне површине на мине. У операцијама хуманитарног деминирања пронађено је  и уништено 62.000 противпешадијских и 8.000 противтенковских мина.

Према најновијим подацима тренутно најпогођеније географске регије минским проблемом у БиХ јесу Посавина, Средња Босна и регија Добој, а најугроженије општине су Добој, Теслић, Маглај, Усора, Завидовићи, Горњи Вакуф, Сански Мост, Велика кладуша, Травник и Илијаш.

У Центру за уклањање мина у БиХ за наш лист навели су да ће БиХ, с обзиром на чињеницу да ће реализација планираног извесно каснити скоро пет година, ићи са захтевом за продужење рока до  2025. године који користе и неке друге земље које, такође, спроводе операције хуманитарног деминирања.