„Гошa” између штрајка и стечаја

– Све оно што је генерални директор обећао, да би држава одрадила своје, сада не прихвата. У среду у Агенцији за мирно решавање спорова причали смо да сваком раднику исплати минимум по 65.000 динара, сада каже да ништа не може да нам исплати. Више немамо шта да тражимо од државе, она је понудила помоћ, а друга страна није урадила своје. Па, зашто би сада влада репрограмирала некоме дуг на пет година, а они да фирму за 15 дана гурну у стечај – каже Милан Вујичић, председник Штрајкачког одбора.

Одлука да блокирају управну зграду, каже, тиче се рентабилности и здравог разума.

– У управној згради су рачунари, климе, интернет, они седе и троше струју а не радимо ништа. Е, више ни то не може – каже Вујичић. Упитан шта тиме желе да постигну, одговара:

– Право да вам кажем желимо да он више никада не уђе код нас у фабрику, јер нас је много пута обмануо за ова три месеца.

За данас је заказан још један сусрет са миритељима у Паланци. Агенција за мирно решавање радних спорова покушаће да ипак дође до решења са генералним директором Милутином Шћепановићем. Штрајкачи се, каже њихов вођа, више томе не надају.

Да ли паланачку фабрику шинских возила све ово неминовно води у стечај, питање је које се све чешће назире као једина опција.

– Из ове перспективе не видим решење. Ми после четири месеца штрајка не можемо да се вратимо у погоне без пара, наше породице су без егзистенције. Сазнали смо преко интернета да наш бивши – садашњи газда Владимир Пор продаје своју империју у Словачкој – Жос Зволен, Жос Трнава и ФК „Спартак”, чији је власник. Словачке новине су објавиле да долазе Кинези да све то купе, шта ће бити с нама појма немамо – очајно ће Вујичић.

„Одмрзавање” штрајка глађу за већ гладне и изнемогле раднике тежак је пут, али размотриће даље кораке.

– То је јако тешка ситуација, шест дана сам штрајковао глађу, али ако радници то траже наставићемо – каже Вујичић.

Подсетимо, само дан раније држава је обећала репрограм дуга фабрике од 512 милиона динара према Фонду за развој и Пореској управи за порезе и доприносе на пет година. Услов је био да се постигне договор о прекиду штрајка, како би држава имала гаранције да власници могу да испоруче робу добављачима. На потезу су били челници „Гоше”, који и даље инсистирају да радници почну да раде, па да се од продаје робе са лагера обезбеди новац за плате, иако су штрајкачи одавно поручили да траже већ зарађено.

Министарство привреде је у среду, након састанка са штрајкачима и директором „Гоше”, најавило да ће власницима фабрике упутити допис и подсетити их на обавезе које имају према радницима и држави. Нема званичних информација да ли је стигао одговор из компаније „Лиснарт холдинг лимитед” са Кипра у чијем је власништву „Гоша” од пре два месеца.

Кинези размишљају о куповини вагона

Пре дефинитивне одлуке о штрајку, радници су сачекали да се оконча посета представника кинеског „Хестила” из Смедерева„Гоши”. Они су, након посредовања министарства, дошли у Паланку да погледају вагоне на фабричком лагеру. Коначан договор о куповини вагона није постигнут, а Кинези су се, према речима Вујичића, изјаснили да ће „Гошу” накнадно известити о својој одлуци.