Родила печалбарска имања

Будва – На Црногорском приморју, туристичком региону кога насељава непуних 200.000 становника, према незваничним подацима има више од 300 милионера. И то у – еврима. До великих пара приморци нису дошли од туризма који је главна грана привређивања на простору од Игала до реке Бојане, нити пак неким посебним бизнисом који брзо доноси велики профит. Милиони су стигли од продаје – дедовине. Од ливада и њива уз обалу и њеном залеђу старих и нових кућа, делом и станова који су новијег датума.

Највише од земље коју су током прошлога века куповали печалбари с приморја који су проливали зној у америчким рудокопима, на Аљасци у Аустралији и другде да би проширили посед у старом крају. Продаја која је почела пре неку годину, а 2006. и током 2007. достигла кулминацију, прво се обављала уз најужи појас уз пешчане плаже. Но, пошто су пробране најатрактивније локације на ред су дошли гребени, стрме падине уз обалу, сеоски камењар... Купци, махом Руси, али у последње време све више и Енглези и Ирци, дреше кесу када им „пукне” поглед на плави Јадран са неког видиковца где је земље премало и за неколико лоза и смокава. Они који су продали веће комплексе као што је случај на Луштици, полуострву у Бококоторском заливу, Бечићима, Режевићима и Буљарици, на свој конто су укњижили по неколико милиона. Има случајева да је појединац продао два, три хектара за четири и више милиона, али су чешћи примери да те износе деле по две, три породице. Цена по квадрату креће се од 200 евра уз кршевити део обале до чак 1000 евра, када су у питању мањи, атрактивни плацеви на Светом Стефану, појединим деловима Петровца, Бечића и Будве!

Све су занимљивије и старе сеоске, камене куће које купују странци. Понегде чак и цела села као што је случај са Брдима и Андровићима изнад Петровца, Кошљуну изнад Будве, и некима на подручју херцегновске општине. Цене су и изнад мора високе, ако је поглед леп, без обзира што има око тих старих кућа више камена него земље.

Наравно, на високој цени су старе куће у Котору, Доброти, Перасту, али и оне новијег датума уз саму обалу, површине 400 и више квадрата које се продају за милион и више евра. Велика је потражња и за становима, новоизграђенима, али и нешто старијима, чији квадрат иде и до 8.000 евра, зависно од места, близине мора и погледа.

Купце најчешће проналазе власници бројних агенција за некретнине, које узимају провизију од око три процента. И углавном је плаћају они који купују. Праве се уговори и новац убрзо леже на неку од банака на Приморју. Продавци највише поверења имају у оне банке које немају старе девизне штедње. До података о томе колико је милионера тачно и који су све износи њиховог банкарског конта немогуће је доћи. То су пословне тајне. Но, увелико се прича да еври не леже много на банкама. Али ни у кућним сефовима оних који су продали земљу, куће и станове. Новац се, најчешће претвара у нове некретнине,овога пута у станове ван Приморја, најчешће у Београду и Подгорици. Има и оних који су сачували плац, два па граде нове куће. За уживање и – издавање туристима. Добар део новца одлази и за скупе аутомобиле. Возни парк житеља Црногорског приморја је данас један од најскупљих у региону Балкана.

Много су ређи они који део новца од дедовине издвајају за путовања по свету. Било би и тога, веле, мештани, али нема се времена. Чим се прода нешто, почиње трагање за становима на континенту, а онда њихово опремање и други послови.
--------------------------------------------------------
Јавите ми кад буде скупље
Јужном обалом кружи анегдота која илуструје свест нових милионера. Један млађи богаташ, који је и сам био изненађен колико земље има, после спектакуларне трговине прво је питао: пошто је доња улица у Петровцу? Када није добио одговор распитивао се за једну лепу кућу баш у тој доњој улици, уз саму плажу. Рекли су му да је њена цена милион и по евра.

– Када буде два милиона, јавите ми одговорио је новопечени богаташ који је у међувремену научио да не треба јефтино куповати!