Дијалог о дијалогу

Отварање дебате о предстојећем унутрашњем српско-српском дијалогу, којим би требало да буде постигнут национални консензус о Косову и Метохији, протеклих дана заузело је највећи простор у домаћој јавности.

Колико год општи договор с којим би Србија требало да изађе пред Албанце и Европску унију за сада још изгледао далеко, политички лидери, Српска православна црква, интелектуални кругови на челу са Српском академијом наука и уметности, невладине организације и други представници друштва већ су изнели своје виђење да ли би уопште требало разговарати на ту тему и како решавати питање јужне покрајне.

 

Иницијатива председника Александра Вучића, који је и раније најављивао да ће у Србији покренути општи дијалог о стратегији за Космет, замишљена је као покушај „да разрешимо косовски Гордијев чвор, а не да се кријемо и најтежи терет остављамо нашој деци”. Шеф државе указао је да решење не лежи ни у нашим митовима и сукобима, али ни у одрицању од свих националних интереса.

Поруке које је Вучић упутио наишле су на различита тумачења и ван Србије, али и у нашој јужној покрајини. И то у моменту док на Косову и Метохији албанске партије ни месец и по после избора не могу да постигну договор ко ће оформити власт и да ли ће она зависити од представника Срба. Извесно је, тек, да ће Приштина у Бриселу свакако бити обавезна да настави преговоре с Београдом, који жели да за европски сто изађе с јединственим ставом.

Функционери владајуће коалиције истичу да такав позив Вучића не значи и припрему за признавање косовске независности, како је то протумачио део опозиције. Потез председника Србије оцењују као државнички, уз уверење да је он први који је имао храбрости да пред домаћом јавношћу покрене ово питање и да покуша да дође до друштвеног консензуса. Више представника опозиције, мада не сви, најавило је да неће прихватити позив на разговор, било да долазе с грађанског или национално оријентисаног крила.

Међу њима, међутим, нема јединственог става на који би начин даље требало комуницирати с косовским Албанцима и борити се за српске интересе и народ на Космету. И да ли би уопште требало да се наставе преговори у Бриселу, или да се до сада донете одлуке пониште, а нови разговори с представницима Приштине преселе у Уједињене нације, мада је питање колико је таква опција у овом тренутку остварива с обзиром на међународни фактор.

Како би дијалог који Александар Вучић предлаже требало да обухвати не само политичке лидере, него и најугледније институције у Србији, из СПЦ су навели да ће Црква „радо помоћи државном врху”. Уз то, патријарх Иринеј упутио је апел српским државницима „да не смеју никада да дају сагласност на отуђење КиМ, јер оно што се силом узме, то се и врати, а оно што се поклони некоме, то је засвагда изгубљено, а Срби и Србија то не смеју дозволити”. Да би и академици прихватили учешће у дијалогу, најавили су из САНУ, што је потврдио генерални секретар ове националне институције. Идеја о друштвеном договору прихватљива је и за више представника невладиних организација, који би разговоре с Приштином фокусирали на људска права и питања правосуђа.

Осим предлога да се поведе унутрашњи дијалог, једно од великих питања претходних дана било је и како ће Албанци реаговати на преговоре који би после тога уследили. За поједине представнике званичног Београда, управо су носиоци косовских власти ти који нису спремни на разговор – будући да у Приштини, али и Тирани, као једину „реалност” сматрају сценарио по којем би Србија признала независно Косово.

Управо је Косово било једна од тема посете Александра Вучића Риму, где се у уторак састао с италијанским колегом Серђом Матарелом и премијером Паолом Ђентилонијем. Домаћини су више пута истакли да нашу земљу доживљавају као стуб стабилности, али и да очекују наставак дијалога с Приштином и боље односе с Албанијом. Вучић је, говорећи о Космету, навео да је дијалог с Албанцима у српском интересу, али и да ће бити тешко да се дође до решења. „Шансе су мале, али ред је да покушамо”, истакао је председник Србије. Истовремено, Матарела је поручио да Италија жели да се Србија што пре придружи ЕУ и да је то један од основних елемената спољне политике Рима.

Домаћи политичари и медији бавили су претходне недеље и покушајима Приштине да поново аплицира за чланство у Унеску, после неуспеха доживљеног 2015. године. Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић поручио је да Косово никад неће постати део ове организације УН – „због наших пријатеља”. С друге стране, саме власти у Приштини пропустиле су да пријаве кандидатуру у априлу ове године, а није извесно ни да ли ће искористити другу прилику у октобру, будући да још није формирана нова косовска влада.

Шеф српске дипломатије говорио је и о унутрашњем дијалогу у нашој земљи, подсећајући да је Косово тема „куд год да се крене” и да то јесте питање које мора да се реши. Осврнуо се на тврдње да би друштвени разговор о јужној српској покрајини заправо био припрема терена за признање такозване независности и упитао ко су ти који су то рекли. „Ево, сада имају лепо шансу представници опозиције да кажу шта хоће”, закључио је Дачић.