Бојовић ипак преузима „Енергопројект”

Држава, која је појединачни највећи власник с 33,58 одсто удела, није се одазвала Бојовићевој понуди за преузимање и задржала је своје акције.

Како још нема званичних података још се не зна да ли су се понуди за преузимање највише одазвали мали акционари физичка лица у чијем је поседу до данас било 22 одсто акција, или и мали акционари правна лица попут инвестиционих фондова и кастоди рачуна банака која такође имају акције „Енергопројекта”. Нови власник је, иначе, обезбедио банкарску гаранцију од 90 милиона евра за све акције „Енергопројекта” које није имао, односно за око 64 одсто акција.

Доброслав Бојовић, у изјави за наш лист, захваљује свим акционарима који су продали и који нису продали акције, као и свим регулаторним телима која су водила процес његове понуде за преузимање.

– Посебно захваљујем акционарима који нису продали своје акције, јер су показали да они, као и ја, верују у систем „Енергопројекта”. Они ће, као и ја, делити судбину предузећа и ја их позивам да се ујединимо око једне идеје, а то је да „Енергопројект” буде још већа и успешнија компанија – изјавио је Бојовић.

Владимир Миловановић, генерални директор „Енергопројект холдинга” је за наш лист рекао да је продао своје акције Бојовићу, а био је 17. акционар по броју акција.

– Извињавам се свим запосленима и пословним партнерима што нисам успео да одбраним „Енергопројект” од још једног непријатељског преузимања. У последњих десет година успели смо да се одбранимо од три непријатељска преузимања и то два Бојовићева и једне руске фирме и све су то били покушаји преузимања за мале паре. У целом овом процесу није ми јасан однос државе према „Енергопројекту”, јер ни на један наш допис нису одговорили. Ни писма ни разгледнице – рекао је Миловановић.

Формалноправно очекује се да Бојовић 21 дан од објављивања званичних резултата закаже ванредну Скупштину акционара на којој ће бити изабран нови надзорни одбор који би последично изабрао нову управу.

Сада је сасвим јасно да је Бојовић у поход за преузимање кренуо у јануару ове године. Сигнал за узбуну је одаслат када је на Београдској берзи трговано великим пакетима акција између познатих продаваца, вишегодишњих акционара „Енергопројекта” као што су Дунав добровољни пензиони фонд и „Ист капитал” фонд и непознатих купаца скривених иза збирних рачуна. Комисија за хартије од вредности је у јуну саопштила да су Бојовић и са њим повезана лица још крајем јануара стекли власнички удео већи од 25 одсто, али да нису дали понуду за преузимање на шта су по закону били обавезни. Због тога су Бојовићу и повезаним лицима – фирмама „Напред развој” с уделом од 24,5 одсто, „Монтинвест пропертису” с 5,17 и фирми „Јопаг” из Швајцарске с 5,12 одсто – одузели право гласа. Потом је Бојовић 16. јуна објавио намеру за преузимање 64,68 одсто акција „Енергопројект холдинга” по цени од 1.501 динар по акцији и Комисија за хартије од вредности му је одобрила понуду и вратила право гласа. Званично понуда је упућена 7. јула, а отворена 10. јула.

Вредна имовина

Имовина „Енергопројекта” „мери” се на око 140 милиона евра. Плац код београдске Арене је веома вредан. Ради се о најатрактивнијем неизграђеном грађевинском земљишту у Београду у Блоку 26. Ту се, према плану детаљне регулације, могу изградити објекти од бруто 380.000 квадратних метара. Право коришћења на овом плацу имају „Енергопројект” и „Напред” и то по пола.

„Енергопројект” има и пословну зграду у Москви од 1.300 метара квадратних, затим пословну зграду у Лондону од 350 метара квадратних. Њихове акције у београдском хотелу „Хајат вреде 4,5 милиона евра, потражују пет милиона евра ненаплаћених потраживања за градњу Арене, 2,2 милиона евра за пројекат РТБ „Бор”, такође имају ненаплаћених око четири милиона евра за „Прокоп”, потражују око четири милиона евра за градњу амбасаде у Нигерији, имају вредну имовину – земљиште, објекте у Замбији, Зимбабвеу, Боцвани... „Енергопројект” у иностранству има 121 зависно друштво, представништва у многим земљама – Казахстану, Зимбабвеу, Замбији, Гвинеји, Гани, Русији, Кипру, Нигерији, Немачкој, Великој Британији, док у земљи има 16 зависних друштава.